Izvor: Studio B, 12.Avg.2010, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko rano rani mleko možda i ugrabi
Dok se Ministarstvo poljoprivrede i Salford prepucavaju oko toga ko je kriv, mleko u beogradskim prodavnicama postaje sve deficitarnija roba.
Dok se Ministarstvo poljoprivrede i Salford prepucavaju oko toga ko je kriv, mleko u beogradskim prodavnicama postaje sve deficitarnija roba.
Sveže mleko, koje u prodavnice stiže u znatno manjim količinama, praktično se razgrabi, pa ga je posle 10 sati skoro nemoguće naći.
Ko rano rani jedno mleko možda i ugrabi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Tako danas za veliki broj Beograđana izgleda kupovina kratkotrajnog mleka, kojeg u većini prodavnica ima samo u prepodnevnim satima.
Ono dugotrajno može se naći uglavnom svuda, pa je mnogima i postalo zamena za dnevnu dozu svežeg mleka.
Rasprava o tome zašto svežeg mleka nema dovoljno traje već danima. Ministarstvo poljoprivrede za nestašicu optužuje, kako kaže, monopolistu na tržištu - investicioni fond Salford, u čijem su sastavu Imlek i Subotička mlekara, dok u toj kompaniji lopticu prebacuju na drugu stranu.
„Nestašica mleka je posledica dugoročne politike ministarstva gde su uslovno diskriminisani proizvođači koji ne dobijaju dovoljne premije. Naročito su pogođene farme, to su pravna lica koja ne dobijaju ništa, a velike farme trpe gubitke već dve godine na dobijanju subvencija", kaze Jeremija Milovanović, direktor sirovinskog sektora Imleka.
Posmatrati pomoć države proizvođačima mleka samo kroz jednu subvenciju, objašnjavaju u ministarstvu poljoprivrede, površno je shvatanje stvari. Oni navode da u oblasti stočarstva postoje različite dotacije i da cela ujdurma oko nestašice kratkotrajnog mleka ima samo jedan cilj.
„Pokušava se da se iskoristi ova situacija da se izvrši pritisak na ministarstvo da eventualno poveća premije proizvođačima kako to ne bi uradili prerađivači. Interesantno je da na tržištu imamo manjak kratkotrajnog mleka, a da imamo dovoljno dugotrajnog, kao i mlečnih proizvoda, pavlake, jogurta gde su marže veće za proizvođače, tako da mi imamo sumnje da je reč o spekulativnim radnjama", objašnjava Milan Stegić, pomoćnik ministra poljoprivrede.
Istina je, smatraju stručnjaci, negde na sredini. Imlek je, kažu, kriv zbog toga što nije na vreme ispoštovao proizvođače, dok je drugi deo krivice na državi, čije su premije za mleko, koje su nekada bile i četiri dinara, u poslednje dve godine samo dinar i po. I pored svega rešenje je, čini se,na vidiku, jer je Imlek najavio da će od sredine meseca za otkup mleka plaćati 10 odsto više, tačnije 28,6 dinara po litru. Proizvođači poručuju da će, ukoliko se to, ipak, ne desi od ponedeljka potpuno obustaviti isporuke mleka, dok Beograd, u čijem je vlasništvu jedan od najveći Imlekovih dobavljača PKB, ima rezervni plan – pokušaće da se sa državom dogovori o preuzimanju pančevačke mlekare u kojoj bi pokrenuo sopstvenu proizvodnju mleka.
