Izvor: Politika, 08.Sep.2009, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ka­ko se za­du­žu­je dr­ža­va

Kre­di­ti po­slov­nih ba­na­ka bu­dže­tu uz ka­ma­tu ko­ja iz­no­si jed­no­me­seč­ni evro­bor plus 4,75 od­sto i ot­pla­tu od pet go­di­na, uklju­ču­ju­ći i po­ček od go­di­nu da­na. –Svet­ska ban­ka i MMF, ipak, naj­po­volj­ni­ji

U srpski budžet, sabere li sve ono na šta računa državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković, slilo bise više od 800 miliona evra iz kredita domaćih poslovnih banaka i međunarodnih kreditora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za popunu uvećanog manjka u državnoj kasi.

Pod kojim se to uslovima država zadužuje i hoće li sav taj novac stići u budžet ove godine. I da li će to što stigne biti dovoljno da zaista, bez dodatnih ušteda, zatrpa budžetsku rupu?

Novi krediti

U budžet će, za sada, sigurno i to vrlo brzo, možda već do kraja ovog meseca, ući prvih 90 miliona evra kredita tri domaće poslovne banke sa kojima bi, prema zvaničnim najavama iz Ministarstva finansija, već koliko ove nedelje bili potpisani ugovori.

Prema zakonu o ovom zaduživanju, koji je nedavno usvojen u skupštini, Republika Srbija će od Alfa banke uzeti 30 miliona evra, od Vojvođanske još 20 miliona evra, dok će kredit Pireus banke iznositi 40 miliona evra.

Za sva tri zajma predviđeni su isti osnovni uslovi: kamatna stopa – jednomesečni evrobor plus 4,75 odsto, troškovi obrade i puštanje kredita u tečaj – jedan odsto od iznosa kredita, period otplate kredita – pet godina, uključujući i period mirovanja od godinu dana i pravo zajmoprimca na prevremenu otplatu kredita bez plaćanja naknade zajmodavcu (banci).

Mada su i očekivanja pregovarača u ime države, kako saznajemo, bila nešto veća (postignuta kamata je nešto viša od one na koju se računalo), teško je reći koliko su ovi aranžmani zaista povoljni. Jer uporedivih nema pošto su ovo prvi krediti poslovnih banaka koje država uzima radi pokrića deficita.

Inače, država je mogla da se zaduži i u dinarima, ali te ponude nisu razmatrane, jer su bile izuzetno nepovoljne.

Na slične uslove računa se i u pregovorima za neredne kredite od poslovnih banaka. Vlada je prošle nedelje usvojila zaključak o potrebi zaduživanja kod poslovnih banaka za još 120 miliona evra.

Imajući u vidu da procedura od pokretanja javne nabavke, preko odobrenja skupštine, potpisivanja ugovora i vladine overe traje mesec-dva, taj novac bi mogao da legne na budžetski račun do kraja godine i da, ako ne bude novih zaključaka i odluka, do sada najavljeno zaduživanje kod domaćih poslovnih bankama ne prelazi limit od 300 miliona evra, odobren aprilskim rebalansom ovogodišnjeg budžeta.

Za tada odobrenih 550 miliona evra zaduživanja kod stranih komercijalnih banaka nije ni bilo pokušaja.

A iz Vašingtona...

Međutim, budžet računa i na podršku, samo najavljenu ili i odobrenu, međunarodnih finansijskih institucija, Svetske banke i MMF-a i to pod neuporedivo povoljnijim uslovima.

Od Svetske banke se očekuje ukupno 250 miliona dolara (oko 180 miliona evra) ili tačnije 200 miliona dolara, pošto je 50 miliona već povučeno: 150 miliona dolara programskog zajma za razvoj privatnog i finansijskog sektora (PFDPL) i sto miliona dolara programskog zajma za razvoj javnih finansija (PEDPL).

Ova sredstva ne bi služila isključivo za popunu deficita, ali bi svakako finansiranjem drugih stavki javne potrošnje od tog novca bio smanjen čist domaći budžetski trošak.

Zajam PFDPL je u dva dela, od kojih je prvi u iznosu od 50 miliona dolara prošao skupštinsku proceduru i povučen u celosti, a drugi od 100 miliona dolara trebalo bi da bude potpisan vrlo brzo i da se povuče do kraja godine.

Što se tiče zajma PEDPL, formiran je pregovarački tim i uskoro se očekuju pregovori, ali iskustvo poznavalaca procedure upozorava na realniju mogućnost da taj novac uđe u budžet tek u prvom kvartalu sledeće godine.

Inače, kredite Svetske banke Srbija je dobila na 20 godina (grejs period osam godina) i za razliku od nekih ranije dobijenih išlo se na varijabilnu kamatu, koja je trenutno dolarski libor minus 0,05 (fiksira se na svakih šest meseci) uz procenu da ona neće nikada premašiti jedan odsto.

Iako je promenljiva i utoliko rizičnija od fiksne, ona je uvek bila niža od fiksne, objašnjavaju upućeni i ukazuju da je Srbiji ostavljena mogućnost da se pređe, ukoliko to za nju bude povoljnije, na fiksnu kamatu.

Koliko će Srbija za pokriće budžetskog deficita dobiti od MMF-a, za sada je krajnje neizvesno. Oko 600 miliona dolara iz, inače, svim zemljama uvećane kvote zbog krize, stoji raspolaganju, a da li će to ići u budžet, kako su najavili vladini zvaničnici, ili za popunu deviznih rezervi, kao što želi guverner, pitanje je odnosa snaga. Jedno je sigurno, za taj novac kamata je fiksna i vrlo povoljna (0,3 odsto).

Srbija je, podsetimo, zatražila od MMF-a i da deo druge tranše kredita vredne 2,1 milijardu evra (kamata na taj novac 1,5 odsto) koristi za budžet, umesto za prvobitno planiranu i uobičajenu podršku deviznim rezervama zemlje.

EU čeka MMF

Od uspeha oktobarskih pregovora sa MMF-om zavisiće i jedini novac koji će srpski budžet dobiti na poklon. Evropska komisija je nagovestila da bi Srbija mogla da računa na 100 miliona evra za pomoć budžetu iz IPA fondova, od čega bi prva tranša od 50 miliona evra bila uplaćena tokom ove jeseni, a drugih 50 miliona evra tokom naredne godine.

A sabere li se samo ono sigurno i još i oko 30 milijardi dinara, na koliko dobro upućeni procenjuju priliv od državnih zapisa koji dospevaju ove godine, računice, ma koliko okvirne bile, ukazuju da bi nešto, možda i podosta, ipak i za svaki slučaj moralo da se uštedi kako bi se pokrio manjak od 119 milijardi dinara.

----------------------------------------------------------

Budžet bez kineske i ruske podrške

Iako je određenih razgovora i sa Rusijom i Kinom na temu finansiranja budžetskog deficita zaista bilo, još nema jasnih naznaka da li će i pod kojim uslovima do realizacije takvih finansijskih aranžmana doći. Izvesno je da na taj novac budžet ove godine ne može da računa, svesni su i u srpskoj vladi.

---------------------------------------------------------

Dug u dinarima

Što se tiče zaduživanja u domaćoj valuti, trenutno stanje duga po osnovu emitovanih tromesečnih i šestomesečnih državnih zapisa iznosi nešto manje od 74 milijarde dinara. Po projekcijama do kraja godine, dug po osnovu izdatih zapisa narastao bi na 102 milijarde dinara.

Ovaj oblik zaduživanja predstavlja osnovni uzrok značajnog rasta javnog duga (od januara zaključno sa julom uvećan je za 908 miliona evra), čije je projektovano učešće u BDP-u za ovu godinu 30,4 odsto.

Ve­sna Je­li­čić

[objavljeno: 09/09/2009]

Nastavak na Politika...