Izvor: B92, 07.Apr.2014, 22:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ina gasi jednu rafineriju?
Zagreb -- Uparava mađarskog Mola najavila je mogućnost gašenja jedne rafinerije hrvatske naftne kompanije Ina, koja se inače nalazi u njihovom vlasništvu.
Mogućnost gašenja jedne od Ininih rafinerija postoji, s obzirom na pad potražnje za naftnim prerađevinama i neprofitabilnost rafinerijskog poslovanja, smatra deo naftnih stručnjaka, dok drugi deo smatra da bi Inine rafinerije mogle da budu profitabilne uz modernizaciju i povratak na tradicionalna Inina tržišta u Hrvatskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i susednim zemljama, piše portal Business.hr.
Mogućnost gašenja jedne rafinerije je intervjuu "Večernjem listu" naznačio član Uprave Mola Ferenc Horvat, objašnjavajući da su prevelikog kapaciteta za potrebe tržišta.
Naftni konsultant i bivši čelnik Ine Davor Štern smatra da odluku o budućnosti rafinerija treba da donese Inina uprava na temelju stručnih, a ne političkih procena i pokazatelja, kao i da svoju odluku treba da zastupa kod deoničara.
Štern upozorava da zbog pada industrijske potrošnje, pada i potrošnja naftnih prerađevina pa su Inine rafinerije trenutno prevelikog kapaciteta. To je, kaže Štern, slično široj situaciji u Evropi u kojoj se kompanije suočavaju s viškom rafinerijskih kapaciteta.
U svetlu aktuelnih najava o mogućnosti zatvaranja jedne od rafinerija, pri čemu se najčešće spominje sisačka, Štern kaže kako se trenutno ulaganja u tu rafineriju ne mogu opravdati. To, međutim, dodaje, nije razlog ni opravdanje za izostanak ulaganja u Inu jer u toj kompaniji ima puno toga što bi valjalo unaprediti.
Ekspert za rafinerijski biznis i bivši čelnik rafinerijske prerade u Ini Emir Cerić takođe smatra da je mogućnost gašenja jedne od rafinerija realna, s obzirom na gubitak tržišta i pad potrošnje.
Granični nivo isplativosti rada rafinerije je prerada 4,5 do 5 miliona tona godišnje, uz uslov da se jako mali ili nikakav udeo prerađevina odnosi na lož ulje, kaže Cerić.
Smatra da bi taj nivo mogla da dosegne riječka rafinerija, ako se modernizuje, ali smatra da je malo verovatno da će se to i dogoditi.
Objašnjava da Mađari od početka svog angažmana u Ini, a pogotovo otkad imaju ključna upravljačka prava, gledaju na Inu kao na deo Mola, kao i da na nivou Mola, a ne Ine, optimizuju rafinerijsku preradu. To znači da prerađuje tamo gde postoji mogućnost "duboke" prerade uz dobijanje većih količina kvalitetnih derivata, a to u Ininim rafinerijama nije slučaj, kaže Cerić.
Dodaje i to da bi profitabilnost Ininh rafinerija bila moguća uz cenu nafte od 60 dolara po barelu, a sada je oko 100 dolara. Spominje i velike fiksne troškove Ininih rafinerija koji proizlaze iz prevelikog broja zaposlenih i velike sopstvene potrošnje.
Rešenje za Inu po njegovom mišljenju je završetak modernizacije riječke rafinerije, što bi, uz prodor na tržište Slovenije i Bosne i Hercegovine, moglo da joj osigura profitabilnost.
U pogledu Rafinerije nafte Sisak je pesimističan. Smatra da bi ona mogla da bude zatvorena, kao i rafinerija u Bosanskom Brodu, s obzirom da bi modernizovane rafinerije u Rijeci i Pančevu bile dovoljne za potrebe tržišta bivše Jugoslavije.
S druge strane, stručni krugovi koji zbog prirode trenutnog angažmana ne žele da budu imenovani, ocenjuju kako argumentacija o neisplativnosti rafinerijskog biznisa u Hrvatskoj ne stoji. Podsećaju da je Mol trebalo da ponese i deo finansijskog tereta obnove i modernizacije Ininih rafinerija, kao i da je obnova Rafinerije nafte Sisak trebalo da bude okončana 2008, a Rafinerije nafte Rijeka 2006. godine.
Činjenica je da to nije učinjeno, a umesto toga Mol je kupio rafineriju u italijanskoj Mantovi koja je potom zatvorena.
Izvori agencije Hina ne slažu se ni s tezom da su Inine rafinerije prevelikog kapaciteta s obzirom na tržišnu potražnju, i podsećaju da Ina uvozi derivate iz Mađarske, čija se prerada navodno u Hrvatskoj ne isplati.
O šteti zbog izostanka modernizacije Ininih rafinerija ovih dana oglasila se Hrvatska akademija nauka i umetnosti (HAZU) koja je organizovala okrugli sto na kojem je ocenjeno da se šteta od izostanka modernizacije Ininih rafinerija koja je ugovorena s Molom, meri u milijardama dolara.
Dugogodišnji menadžer rafinerijske delatnosti u Ini, Ivica Bilege, je na forumu HAZU podsetio da je u Rafineriji nafte Rijeka okončana tek prva od planirane dve faze modernizacije, a u Sisku je realizovan samo manji deo prve faze.
On smatra da se to može povezati s "primamljivom alternativom" koju Mol ima u razvoju sopstvenih rafinerija. Bilege računa da bi ukupni profit Ininih modernizovanih rafinerija bio oko 380 miliona dolara godišnje. Pored toga, smatra da bi vraćanje ranijeg Inina tržišnog udela u Hrvatskoj i inostranstvu bilo relativno lako i da bi se to Ini isplatilo i uz desetodstotni damping.
Međutim, glavni ekonomista Ine Goran Šaravanja je na istom forumu upozorio da je Ina suočena s padom potražnje zbog petogodišnje recesije i pita se da li je onda potrebno da rafinerije rade punim kapacitetom i gde prodati proizvedene količine? On tvrdi da je Ina od 2008. godine do sada u razvoj rafinerijskih sistema u Rijeci i Sisku investirala više od pet milijardi kuna.
