Izvor: Blic, 31.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina koju nećemo pamtiti
Godina koju nećemo pamtiti
Godinu na izmaku teško da ćemo pamtiti kao godinu u kojoj smo dobro živeli, jer sa prosečnom platom malo većom od 200 evra i prosečnom penzijom od 140 evra, 2005. zaslužuje samo da je što pre zaboravimo.
Zvanični statistički podaci pokazuju da je radnik sa prosečnim primanjima u Srbiji u 2005. godini mesečno kući za izdržavanje sebe i svoje porodice nosio po 17.036 dinara, što je tek malo više od dve stotine evra. Taj prosek >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nominalno jeste za 23 odsto veći od proseka iz prvih 11 meseci 2004, međutim, kada se ima u vidu koliko su od ovog rasta pojeli takođe narasli troškovi života, dođe se do procenta od 5,81, koliko su, prema računici statističara, plate realno porasle u ovoj godini.
Pitanje je, međutim, koliko je i ovaj realni rast stvarno realan u životu prosečne porodice u Srbiji. Jer, statistički, u troškove života spada sve i svašta, od igle do lokomotive, a realni troškovi srpske porodice skoro isključivo zavise od toga koliko su poskupeli hrana, struja i grejanje, jer se gro porodičnog budžeta troši upravo za prehranu i troškove stanovanja. Statistika je zabeležila da je prosečna neto plata porasla sa 14.263 dinara u januaru na 18.697 u novembru. Dakle, za nešto više od 4.000 dinara.
Malo, ali tek kada se pogledaju primanja penzionera vidi se šta je to stvarno malo. Naime, prosečna penzija je, prateći još uvek švajcarsku formulu usklađivanja - pola plate, pola troškovi života, za 11 meseci povećana za više nego skromna 1.033 dinara (januarski prosek bio je 11.272, a novembarski 12.305 dinara, ne računajući 3.000 koliko su u proseku najstariji na ime duga dobili uz drugi novembarski ček). No, kako stvari stoje, i ovih desetak procenata povećanja od januara do sada, sledeće godine biće samo mislena imenica, pošto će se penzionerske prinadležnosti u sledećoj godini sve više odmeravati prema troškovima života, a sve manje prema platama. Šta tek da kažu oni koji ne primaju ni platu ni penziju, a ušli su u kategoriju radno sposobnih. Njih je, reč je naravno o nezaposlenima, sve više. Spisak evidentiranih nezaposlenih sa kojima smo ušli u 2005. godinu, umesto da se smanjuje, za prvih 11 ovogodišnjih meseci produžio se za oko 25.000 imena. Naime, prošlu Novu godinu u statusu nezaposlenog čekalo je 969.888 ljudi, dok su na listi od 30. novembra ove godine falila samo 5.002 imena da se dostigne milion.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje procenjuju da će, s obzirom na najavljene strane investicije u sledećoj godini, na leto 2006. broj nezaposlenih konačno početi da opada. Naravno uz uslov da nezaposleni stvarno budu hteli da se već jednom prihvate posla, što se kod nas nikad ne zna. Da je drugačije i da smo radniji, poslodavci livničari ne bi morali uvoziti radnu snagu iz daleke Kine. Samo, Kinezi nikako da dođu pa da javnost zna koja to livnica nije privlačna za nezaposlene u Srbiji. To izgleda zna samo ministar rada i zapošljavanja Slobodan Lalović, ali tu informaciju ljubomorno čuva samo za sebe. R. Marković
