Izvor: Banke.Online.rs, 16.Avg.2012, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je fond za razvoj mala Agrobanka?
Za poznavaoce prilika u srbijanskom finansijskom sistemu zaprepašćeno lice bivšeg direktora Agrobanke Dušana Antonića pred pitanjima njegove odgovornosti nije bilo nikakvo iznenađenje. Antonić je, kažu i neki navodno oštećeni akcionari te banke pa i mnogi u njoj zaposleni, bio s razlogom zaprepašćen. Ne samo zato što je verovao u stopostotnu zaštitu kruga u kome je poslovao nego i zato, tvrde oni, što je radio ono što u Srbiji rade svi ili gotovo svi.
Stambeni kredit, tvrde mnogi Danasovi sagovornici, gotovo je nezamislivo dobiti samo na osnovu dokumentacije ili neki drugi kredit na osnovu biznis plana. Lična, politička, rodbinska, kumovska preporuka je tu kriterijum nad kriterijumima, a stečajni upravnici će vam listom posvedočiti da su krediti bez kvalitetnog obezbeđenja maltene redovna pojava.
Zašto građani Srbije plaćaju ovako visoke kamate, kad god ih plaćaju, mogu da zaključe prateći i slučaj Agrobanke, a u zaključivanju im može pomoći i izveštaj Državne revizorske institucije o poslovanju Fonda za razvoj Republike Srbije.
Između ova dva slučaja odmah pada u oči jedna paradoksalna sličnost: revizorska kuća KPMG uzdržala se od davanja revizorskog mišljenja o poslovanju Agrobanke za 2011. godinu, a mada sa iznošenjem iznenađujućih podataka nije štedeo, državni revizor se uzdržao od davanja mišljenja o finansijskim izveštajima i poslovanju Fonda za razvoj za 2010. godinu. Mada čitaocu iznenađujućih činjenica u njegovom gotovo 200 strana dugom izveštaju ne nedostaje, državni revizor je zaključio da nije pribavio „dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza koji obezbeđuju osnovu za revizorsko mišljenje“ pa „shodno tome ne izražavamo mišljenje o finansijskim izveštajima Fonda za razvoj Srbije za 2010. godinu“, a „za ostale aktivnosti, transakcije i informacije, koje su prikazane u navedenim finansijskim izveštajima, nismo pribavili dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza da izrazimo mišljenje da li su u skladu sa propisima u Republici Srbiji, datim ovlašćenjima i planiranom svrhom“.
Da Fond ne kontroliše namensku upotrebu sredstava koja dodeljuje po raznim osnovama, revizor navodi nekoliko puta, a navodeći niz slučajeva upućuje i na zaključak da krediti koje Fond daje nisu obezbeđeni ni na odgovarajući ni na način za koji sam Fond tvrdi da su obezbeđeni.
U svom izveštaju Državni revizor, na primer, navodi da je Fond objavio da su mu potraživanja koja podležu usaglašavanju (neusaglašeno 141,4 milijarde) najvećim delom pokrivena garancijama na imovinu ili menicama sa avalom banke, iako je samo 18 ovih potraživanja obezbeđeno navedenim instrumentima.
Pogledaj vesti o: Stambeni krediti
Nastavak na Banke.Online.rs...
