Izvor: Politika, Beta, 10.Feb.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez imovine, NIS manje vredi
Do kraja meseca predstavnici Srbije i Hrvatske razgovaraće o zaostaloj imovini Naftne industrije Srbije. – U ovom trenutku registrovano manje od jedan odsto imovine kompanije. – Naftna i gasna polja ostaju u vlasništvu države
Pitanje zaostale imovine Naftne industrije Srbije u Hrvatskoj biće jedna od glavnih tema razgovora predstavnika radnih grupa dve države, koji bi trebalo da se održi do kraja februara, potvrđuju u toj kompaniji.
NIS na teritoriji te bivše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jugoslovenske republike ima dva odmarališta (u Rovinju i na Hvaru), 25 benzinskih pumpi, tri skladišta derivata, dve prodavnice i poslovni prostor.
Računovodstvena vrednost ovih nekretnina, prema procenama NIS-a, iznosi više od pet milijardi dinara, iako definisanje stvarne vrednosti nije moguće, kao ni njen trenutni pravni status.
I dok bi do kraja ovog meseca prvih informacija o sudbini zaostale NIS-ove imovine moglo biti, i dalje je neizvesno kada će „Gaspromnjeft” saznati šta je zapravo kupio u Srbiji, budući da je i posle tačno godinu dana od preuzimanja kompanije vlasnik imovine i dalje Republička direkcija za imovinu.
U NIS-u se, kako zvanično potvrđuju, nadaju da će u najskorije vreme uspeti da registruju ono što im po kupoprodajnom ugovoru pripada, kako se osnivački kapital kompanije ne bi smanjio.
U ovom trenutku registrovano je manje od jedan odsto imovine Naftne industrije Srbije. Istovremeno je u vlasništvu Republike Srbije 55 odsto imovine kompanije, koja treba da se preregistruje. Ostatak je nerešena imovina, od koje je jedan deo nesporna imovina NIS-a, gde samo nedostaju registracioni dokumenti ili dozvole. Drugi deo je imovina koja je nastala deljenjem sa javnim preduzećima „Transnaftom” i „Srbijagasom”.
Prenos imovine je zajednički posao vlade i kompanije i u NIS-u očekuju da će u naredna tri do četiri meseca stvar biti završena.
Branko Pavlović, savetnih malih akcionara NIS-a, kaže da praksa da kompanija radi godinu dana a da ne zna šta je kupila ne postoji nigde u svetu.
– Kako bilo ko može u takvim okolnostima da utiče na NIS da investira u nešto, ako novi vlasnik ne zna šta je zapravo njegovo? – pita Pavlović.
Produženje ovog posla samo govori da ni prethodni vlasnik NIS-a (država Srbija) nije znala čime raspolaže, jer joj inače ne bi trebalo više od godinu dana da preregistruje imovinu.
Iako u operativnom smislu, prenos imovine ne može direktno da utiče na funkcionisanje NIS-a, stvar uopšte nije naivna kada je u pitanju koliko ona u ovom času vredi, upozorava Pavlović. Proces preregistracije imovine nije direktno povezan sa transformacijom NIS-a iz zatvorenog u otvoreno akcionarno društvo i izlaskom kompanije na berzu, ali je u tesnoj vezi sa formiranjem vrednosti akcija na berzi, objašnjavaju u toj kompaniji.
Teško je očekivati da će kompanija, koja ima manje od jedan odsto aktiva registrovanih kao svoje vlasništvo, imati bilo kakvu značajnu tržišnu vrednost.
Svesni rizika znatnog pada vrednosti akcija NIS-a u trenutku izlaska na berzu, upravo povodom nerešenog pitanja registracije imovine, akcionari te kompanije su odobrili plan koji pretpostavlja, osim pripreme dokumentacije za prelazak u otvoreno društvo, i obavezan završetak registracije imovine kompanije.
Za sada je jedino izvesno da i kada sve što je „Gaspromnjeft” kupio u Srbiji bude registrovano kao njegovo vlasništvo, nafta i gasna polja ostaju pod državnom kapom. Domaće zakonodavstvo propisuje da su ležišta nafte i gasa javno dobro i kao takva ostaju u vlasništvu vlade, kao i za davanje odobrenja za eksploataciju. To znači da ona ne mogu biti predmet prava prenosa i NIS, niti bilo koja druga kompanija, ne može postati njihov vlasnik kada se prenos imovine završi. Na ležištima može postojati samo pravo na eksploataciju koje se stiče na osnovu Zakona o rudarstvu i energetici ili ugovora o koncesiji. Tako NIS, kao kompanija koja je registrovana i za rudarske i za energetske poslove, od države jedino ima odobrenje za eksploataciju. To odobrenje nije ograničeno na neki rok. Vlasnik prava na eksploataciju prestaje to da bude kada se potpuno okonča eksploatacija, nakon čega je, prema posebnom projektu likvidacije objekta, u obavezi da ležište dovede u prvobitno stanje. To znači da je, pošto eksploatacija ležišta još traje, NIS još uvek vlasnik prava na eksploataciju i da „Srbijagas” koja bi da preuzme gasna nalazišta to ne može da učini. „Srbijagas” je energetska, a ne rudarska kompanija i nije za sada registrovana za istraživanje i eksploataciju, zaključuju u NIS-u.
Jasna Petrović
[objavljeno: 11/02/2010]
