Izvor: Politika, 25.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andora se odriče etikete „poreskog raja”
Od prošlog meseca, mala kneževina u Pirinejima našla se u centru pažnje, posle akcije nemačkih vlasti protiv utajivača poreza, piše „Njujork tajms”
Svake godine na praznik Svetog Karla Boromea porodice koje vode glavnu reč u bankarstvu ove planinske državice sastaju se da ocene ekonomsku situaciju za tu godinu. Ali čak ni sveci nisu mogli da poprave atmosferu na poslednjem takvom skupu. „Bankari moraju da stegnu kaiš”, rekao je izveštaču „Njujork >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tajmsa” Anotini Armenhol Aleis, generalni direktor Udruženja banaka Andore.
Kneževinu Andoru čine tri uzane doline u Pirinejima u obliku slova ipsilon. Ukleštena je između Francuske na severu i Španije na jugu.
Andora je poslednjih godina doživela procvat najviše zahvaljujući turizmu. Prošle godine je zabeležena poseta 11 miliona turista. Neki su došli na skijanje ili planinarenje, ali najviše je bilo izletnika iz Španije i Francuske i drugih krajeva sveta za koje je ova mala zemlja, članica UN od 1993, neka vrsta planinskog tržnog centra.
Pošto nema poreza na prihod i ima niske poreze za trgovinu, Andora je žrtvovala šarm da bi razvila ekonomiju. Obilaznica oko prestonice je neka vrsta tržnog centra, gde se velike djuti fri radnje nadovezuju jedna na drugu. U glavnim ulicama prodaju se švajcarski satovi, francuski parfemi i lekovi bez recepta po cenama kao na rasprodaji. U okolnim mestima kao što su Enkamp i Kanilo načičkane su nove višespratnice podignute na mestu starog gradskog jezgra.
U Andori ima samo pet banaka sa ukupno hiljadu i po zaposlenih. Kako se ekonomija zahuktavala, beležen je rast od devet odsto godišnje. Cvetala je građevinska industrija, nicali su hoteli, skijaške kolibe, tržni centri i stambeni blokovi, a banke su sve to finansirale.
Za sve je bila potrebna radna snaga, pa su nagrnuli radnici iz Španije, Portugalije, Francuske i drugih zemalja. Od 1986, broj stanovnika se bezmalo udvostručio na 82.000 stanovnika, od čega su samo trećina Andorani.
Međutim, u poslednje vreme se sve usporilo. Prošla zima je bila praktično bez snega, što je nanelo štetu ski-centrima i smanjilo broj turista.
Osim toga, domaće banke su dospele u svetske vesti. Ranije su profitirale zahvaljujući tome što su garantovale tajnost stranim klijentima koji su ovde čuvali novac, skrivajući ga možda da bi izbegli plaćanje poreza kod kuće.
Međutim, od prošlog meseca poreski rajevi poput Andore našli su se u centru pažnje posle akcije nemačkih vlasti protiv utajivača poreza. Informacije jednog bankara iz Lihtenštajna pokazale su da je na stotine Nemaca tamo imalo tajne fondove vredne više miliona dolara.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), čije je sedište u Parizu, stavila je Andoru zajedno sa Lihtnštajnom i Monakom, na listu „nekooperativnih poreskih rajeva”. Cilj Andore je da bude skinuta sa te liste. „Ne želimo etiketu poreskog raja”, kaže Armengol, bivši ministar spoljnih poslova.
Kabinet je usvojio paket zakona koji su po mnogo čemu revolucionarni. Prvi put će kompanije morati da vode knjige, a biće ukinuta i zabrana za strana ulaganja, piše „Njujork tajms”.
Suverenitet Andore kao evropske mikrodržave datira iz vremena Karla Velikog, koji je u devetom veku oteo ovu pirinejsku oblast od Mavara. Tu je 1950. živelo samo 6.000 Andorana, a struja je uvedena 1935. kada je elektrana izgrađena na reci Valiri. Put do španske granice asfaltiran je tek 1959.
Vekovima je Andora bila kneževina kojom su upravljali španski urhelski biskup i francuski svetovni poglavar. Svake godine su Andorani kao znak lojalnosti poklanjali ovim velikodostojnicima šunku, hleb i vina.
Međutim, 1993. Andora je usvojila demokratski ustav i izabrala parlament. Urhelski biskup i predsednik Francuske i dalje su šefovi države, mada su im dužnosti uglavnom ceremonijalne. Ukinuto je i tradicionalno darivanje.
Ali da ne bi došla teška vremena neophodne su promene. „Ljudi pamte samo ono dobro. Ne sećaju se kakvi su bili putevi”, kaže ministar finansija Feran Marapej Lukas.
„To će zahtevati i novi pristup. Pošto živimo u planinama postoji izvestan individualizam. Kao da smo bili mali, a sada smo porasli. Za nas je sve to novo”, objašnjava Pilar Eskaler Panela, predsednik Trgovinske komore Andore.
J. K.
[objavljeno: 26/03/2008]
