Izvor: Politika, 05.Mar.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smenili 43 od 600 direktora
Uz nekoliko hiljada manje zaposlenih, uštede u EPS-u moguće centralizovanim javnim nabavkama i boljom naplatom računa
Elektroprivreda Srbije „kraća” je od juče za 43 direktorske funkcije, 30 direkcija i sektora. Ali, to je samo početak, jer broj direktora trebalo bi da se smanji sa sadašnjih 600 na oko 300, upravljačka struktura zavisnih preduzeća s 13 na tri, čime bi se godišnje uštedelo najmanje 36 miliona evra, objasnio je nedavno direktor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EPS-a Aleksandar Obradović.
S obzirom na to da je Fiskalni savet više puta ponovio i u svom izveštaju naveo, „da državna i javna preduzeća prete da potope javne finansije”, te da je njihov ukupan negativan efekat prošle godine dostigao tri odsto BDP, što je u protivvrednosti od oko milijardu evra (tolika je cena koju država plaća za neuspešna preduzeća u svom vlasništvu) postavlja se pitanje da li je samo gašenje tolikih direktorskih mesta i sektora dovoljna mera da EPS ne samo uštedi, već i da postane jako, profitabilno preduzeće od koga će država, kao njegov gazda, imati velike koristi?
Pogotovo ako se uzme u obzir upozorenje da je najveći rizik da EPS, koji je do sada sam servisirao svoje obaveze, ove godine to više ne bude u mogućnosti da čini, a što bi značilo da ih preuzima država koja je garantovala kreditorima za njih.
Uz sve mere za racionalnije poslovanje EPS-a, direktor Obradović se na vreme ogradio, izjavivši „da to što će neka radna mesta biti nepotrebna ne znači da će radnici automatski dobiti otkaz. Prvo će biti smanjen broj direktora, ali to ne znači da će njih 300 dobiti otkaz, već smanjenje suvišne administracije, jer u EPS-u ima oko 30 obračunskih službi umesto jedne”.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže, da najavljeno smanjenje broja direktora jeste velika stvar za EPS, jer je to neposredan cilj da se stvore uslovi za bolje poslovanje. Samo se tu ne sme stati, jer ovo javno preduzeće prema podacima Fiskalnog saveta i dalje ima oko 38.000 radnika, od kojih je deo i na KiM.
– Problem EPS-a je što je u preduzeću mnogo nepotizma. Zapošljavane su cele familije, kumovi, tetke, prijatelji, komšije... I sada je to teško rešiti. Osim smanjenja broja zaposlenih za nekoliko hiljada, uštede su, prema Arsiću, moguće i u budućim javnim nabavkama koje će biti centralizovane, ali i u mnogo boljoj naplati računa za struju.
Javna preduzeća imaju velike neizmirene obaveze prema dobavljačima. Među tim generatorima nelikvidnosti je, prema izveštaju Fiskalnog saveta, EPS s oko 13 milijardi dinara duga prema svojim klijentima.
Komentarišući početak racionalizacije poslovanja u EPS-u, jedan od bivših direktora EPS-a, kaže, da mu nije jasno odakle 600 direktora u ovom javnom preduzeću. U vreme kada je on vodio EPS bilo je samo 35 njih s menadžerskim ugovorima bez kojih se moglo.
Bez obzira na to, kaže, najveći troškovi su, gotovo četvrtina, plate zaposlenih kojih je previše, za šta je krivo partijsko kadriranje.
– Kada bi se broj direktora smanjio za 20 do 30 odsto i troškovi zaposlenih u ukupnim troškovima EPS-a pali na sedam od osam odsto, onda bi EPS mogao da odahne, kaže ovaj jedan od bivših prvih ljudi EPS-a koji nije bi rad da mu se spominje ime.
Najavljeno poskupljenje struje, dodaje, može biti jedan od načina da se dođe do prihoda kojima će se pokrivati troškovi, ali ne sme da bude i jedini.
– Siguran sam da će jedan deo od najavljenog poskupljenja struje od 15 odsto otići državi kroz akcizu. Vlada mora da vodi računa o procentu poskupljenja struje zbog toga što je tržište za sve potrošače otvoreno i što oni sada mogu da biraju od koga će kupovati struju. S obzirom na to da je cena struje na tržišnu niska, lako bi se moglo dogoditi da s većim poskupljenjem EPS izgubi neke svoje potrošače”, kaže naš sagovornik.
Uštede u EPS-u su moguće i kroz kupovnu struje.
– Imali smo situaciju da je bilo jeftinije uvesti struju, nego da je proizvodimo na TE „Morava”, a onda kažemo stala Morava. I treba da stane. Zašto plaćati skupu proizvodnju, ako se može naći jevtiniji kilovat-sat, a to se često dešavalo, kaže on.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 05.03.2015.
