Izvor: Glas javnosti, 13.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suze i za srpsku decu
BRATUNAC - Na grobljima od Biljače i Zalazja do Bratunca i Kravice, žalosne i crne od tuge, srpske majke oplakivale su juče, na godišnjicu najvećih stradanja Srba u bratunačkom kraju, svoje mrtve sinove. Cvjeta Ilić iz Tegara, jadna i žalosna, juče još zorom, čim su otvorili vrata spomen-sobe izginulih Srba u centru Bratunca, stajala je kraj slika dvojice svojih mrtvih sinova, milovala ispucalim rukama lica svojih dečaka i plakala kao kiša, sama u onoj sobi punoj slika i seni izginulih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << mladića.
- Ja bila preko u Srbiji kad je vamo zapucalo... Kukavica sinja stajala s one strane Drine i strepila, čekala, molila Boga da ostanu živi... Posle, javiše da su obojica poginula, moj Cvijetin i moj Radojko, majka je samo njih dvojicu imala... Radojko nije bio ni oženjen, iza Cvijetina ostalo troje đece, jedno drugi razred, jedno prvi, treće od godinu i po dana - pričala je posle dok su njene reči zvonile praznom sobom punom slika.
Posle, prag sobe prekoračila je i Stanica Večerinović iz Tegara, isto. Čim je ušla, zajaukala je jadna iz sveg glasa pod slikom svog sina Milojka, koji je stradao isti onaj dan kada i Cvijetin i Radojko. Komšije bili, najbolji drugovi...
- Išli njih trojica cestom, vraćali se da obiđu kuće... Ja posle jadna kukala po Srbiji, nije vrijeđelo... Jedva sam mu kosti prenijela u Srbiju da saranim, da se dušmani ne iživljavaju nad njim mrtvim - pričala je Stanica svoju muku.
Ko će sutra travke s groba da počupa
Na groblju u Bratuncu, ispod belog krsta sa imenom i slikom vojnika, pala majka u crnini. Grli cveće izniklo i izraslo po grobu. Pored, na hladni kamen spustila kesu grisina, donela sinu isto kao nekad, kad mu je donosila, kada je bio dečak, i kad su bili živi, oboje njih.
- Ja sam iz Sikirića, gde je najveći pokolj bio - kaže.
Kraj nje, Nada Simić, iz Sikirića takođe, plače na grobu sina Dragana, pored beli krst pod kojim leži i njen suprug, Draganov otac Živorad.
- Mog Žiku isekli na komade, jedva smo posle našli sve delove tela... - kaže Nada.
- E, Bog ih isekao - kaže sama za sebe sa susednog groba Slavka Tanasić, starica, jadnica, ruku obavijenih oko belog krsta na kome je ime njenog sina Milana.
- Kukavica sinja sam ja... Evo, nemam više snage ni travke sa groba da počupam... E, žalosna majka... Srećo moja, od kad mi Milana nema, ja samo plačem, svako jutro, svaki dan i svako veče... Nemam ti ja više ni umora ni odmora, ni života, niti mi sunce sija, samo čemer pusti - kaže i miluje cvetiće na Milanovom grobu.
Na grobu Milorada Ostojića majka kuka iz glasa:
- Gledam juče, sine moj, prolaze pored mene oni koji su te ubili, a ja ih gledam, sine moj, rano moja, cvijete moj...
Na groblju u Bratuncu juče je služen parastos stradalim Srbima. Prisustvovali su uz premijera Milorada Dodika najviši zvaničnici Republike Srpske, predstavnici Ambasade Rusije i konzulata Srbije iz Banjaluke. Dan ranije u Srebrenici bili su ambasadori desetina i desetina zemalja, juče u Bratuncu Srbi su sami oplakivali svoje mrtve obeležavajući godišnjicu svojih stradanja.
Masakrom komandovao Orić
- Nepravda je i od svijeta i od nas što se za stradanja ovih ljudi ovde, onih u Zalazju, u Biljači ne zna... Kao da su stradali samo jedni, kao da su jedni više, a drugi manje mrtvi - govorio je nad grobovima Srba Dušan Spasojević, sveštenik iz Bratunca.
LJudi na groblju prilazili su juče redom premijeru Dodiku. Neki da se požale na male boračke penzije, drugi da još nemaju kuće, treći da se požale na još neku nepravdu... I premijer je na groblju govorio o nepravdi teškoj, koja je pritisla i sav narod i Republiku Srpsku.
- Naser Orić je bio komandant svih operacija u periodu najvećeg stradanja Srba u ovim krajevima. Kako za njega nema komandne odgovornosti, a ima je za Biljanu Plavšić, koja nije komandovala ni jednim jedinim čovekom? Kao što smo mi Srbi priznali zločin u Srebrenici, očekujemo da se i na drugoj strani nađe neko ko će priznati da je ovde stradalo 3.000 Srba, među njima i mnogo nejači, žena, dece - kazao je premijer na groblju.
Crnela su se juče i šarenila groblja niz Drinu od naroda koji je pored spomenika palio sveće svojim najmilijim, od kojih su mnogi stradali baš na Petrovdan 1992. godine.
- Na dan kad su napali Zalazje, Petrovdan, ovde je transporter pogođen, unutra bili borci koji su pošli ka Zalazju da pomognu našim ljudima u selu, na mestu poginulo 13 ljudi - pričao je kraj jednostavne crne ploče u Biljači priču o velikoj pogibiji Srba iz Bratunca Predrag Petrović iz ovog sela.
Nekoliko kilometara dalje, u Zalazju, gde su na Petrovdan 1992. godine snage Nasera Orića iz Srebrenice pobile 54 meštana, još stoje temelji spaljenih i razrušenih domova u kojima su Srbi tog dana živi spaljivani.
- Ovde su mi poginula dvojica rođene braće, dvojica stričeva, 20 članova uže familije. Tog dana, Orićevi su sa svih strana opkolili selo, pobili sve koje su našli, devetoro naših žive odveli u Srebrenicu, od tada se za njih ne zna ništa, niti smo im kosti našli... Bila je tada ovde u Zalazju i grupa naših ranjenih boraca, kad smo se vratili u selo, našli smo njihove kosti, ali ispod spaljenih guma... Žive su ih zapalili... - prepričavao je juče strašnu priču iz Zalazja Mile Stanojević iz ovog sela, u kome je pre rata živelo trideset srpskih porodica, danas samo dvoje staraca, i oni bez struje i bez vode.
Mlado žito, navijaj klasove...
U Zalazju juče je otkriven spomenik Srbima iz sela izginulim u poslednjem ratu. Na spomeniku imena i slike 54 stradalih. Pored novog, stari spomenik, ploča otkrivena davno u spomen na 97 nevinih meštana, od toga 40 dece, koje su ustaše pobile na Treće trojice 1943. godine.
Branko Stanojević bio je u Zalazju na Petrovdan 1992. godine kada su iz svih pravaca u selo upale snage Nasera Orića.
- Sad kao da ih slušam kako viču - Alahu ekber, kolji, hvataj žive, ni mačke ne ostavljaj... Sklonio sam se u neku kuću, napolju je praštalo sa svih strana, u susednoj sobi Luka je iz pištolja sam sebe ubio da im ne padne šaka... Pred veče sam krenuo niz put, trčao sam koliko su me noge nosile, u ruci svo vreme stezao bombu, ako me pogode da bacim bombu poda se...
Stojanka Stanojević jedna je od dvoje staraca koji danas žive u pustom selu. U Zalazju se zadesila i na Petrovdan 1992. godine.
- Bomba je pukla kraj mene, izrešetali me geleri... Onako krvava krenem da bežim niza šumu, kad sam došla u Sase, padnem na put, posle su me našli...
Na spomeniku u Zalazju kraj slika i imena 54 ljudi poginulih u jednom danu zapisani su stihovi - mlado žito navijaj klasove...
Bilo je jada i tuge i prekjuče u Srebrenici, gde su Bošnjaci žalili svoje mrtve, bilo je tuge i čemera i juče na srpskim grobljima od Bratunca do Srebrenice. Samo što srpsku tugu i srpske jade juče nije imao ko ni da slika ni da opiše. Kao da je tuga jednih majki manja, kao da njih njihove rane manje bole, kao da sinove nisu gubile i jedne i druge. Nesretnice.
Gdesu Tadic,Sutanovac,Dzelic,Dinkic,Dacic i ostali da se bar neko setio od njih da ode i da da pocast izginulim Srbima.Treba da vas je sramota STIDITE SE...
Tuga, srce da ti pukne.
Слава напаћеном српском народу у Босни и Херцеговини коме је "демократски" Запад ОДУЗЕО ПРАВО НА ОДБРАНУ, А ТИМЕ И ПРАВО НА ЖИВОТ.
СМРТ АМЕРИЧКОМ НАТО ФАШИЗМУ - СЛОБОДА СРПСКОМ НАРОДУ!
ЖИВЕЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА!!!!!!!!!!!!!!!!!
Хвала "Гласу" и господину Шапоњићу.Српским жртвама вјечнаја памјат,лака земља,снегови и зиме.Саосећам и са муслиманским жртвама над којима су светски лицемери лили крокодилске сузе.После су отишли у луксузне хотеле где им приводе проститутке.Остали су бол и туга у Братунцу и Сребреници да опомињу Православне и Муслимане да је добар комшија вреднији од лукавог "брата" који их је завадио и завладао.
Odlicno receno!
Apsolutno se slazem sa vama.Ljude treba deliti samo na dobre i lose.Neka je laka zemlja svim zrtvama tog kretenskog rata,bezobzira koje su nacionalnosti.Svaka majka radja na isti nacin.Ne ponovilo se...
E tako je to !!!
a nas bombarduju da priznamo krivicu za sve i svasta!
Pa oce da okrenu MENE protiv SEBE!!! NAJVECA TRAGEDIJA JE DA SU I USPELI TO DA URADE SA POLA SRBIJE!!!PA NAM ZAO MUSLIMANA I HRVATA,A ZA NASE KAZU "PA JEBIGA". posle oruzanog sukoba sledi psiholosko-propagandni rat,a mi i to izgubismo,barem ova polovina sto bi se prodala za bilo sta.!
A ti nasi "politicari srpski" sto lizu svacija dupeta ne smeju ni golu istinu da kazu.Pa te silne srpske zrtve...mora da su svi samoubice!!! Gdja Mirjana Karanovic place za tudjim zrtvama,a i ona Kandicka,ma samo srpske zrtve nisu ZRTVE,nego kolateralna steta!voleo bih da ih vidim da idu u Sarajevo i da ih pritisnu za Bratunac i okolinu.....ala bi ih pojeo MRAK.Nego kukavice su ovi nasi kvislinzi,smeju da laju samo po Srbiji i nigde vise.E TAKVE SRBE TREBA NA VRBE!!!
Da se razumemo,Srebrenicki muslimani su pobijeni.To je fakat.Ali samo sto je to direktan produkt Oricevih cistki u okolini .i to je fakat.
pa i srbi su bili valjda zasticeni od Umproforaca,a ne samo muslimani.
Voleo bi da neko snimi dokumentarce o stradanju Srpskog zivlja,znam da ih ima ali to nije dovoljno,svaki pokolj treba da se filmski dokumentuje,i pusti u javnost.Pa da vidimo onda!
Da zakljucim:BRACO SRBI ! VERUJTE SEBI A Ne DRUGIMA.!
Vecnaja pamjat izginulim Srpskim borcima, i Srpskim zenama, deci, i starima, u Podrinju (daleko pre tzv. "srebrenickog masakra"), i cak 370 nadjenih krvnika, kojima su napravili spomen park u Potocarima !
Dzihadlije pomognute zapadom (od kojih mnogi iz same Srbije, tj, Raske ili sandzaka kako ga i u Srbiji vecinom zovu), ubijali su Srpkse civile i zarobljene vojnike na nacine koji se ne mogu nazvati ni neljudskim, niz zverskim jer se samo sotone, i zlocinci mogu izivljavati nas svezanim, ili decom, i zenama)!
Srbija i tada, kao i sada nije istrazila muslimanske zlocince iz Raske (mozda zato sto je naser oric bio i ostao u vezi sa milosevicima i posle slobinog telohranitelja, a sada nam i Suljo sedi u "vladi Srbije"!
Vidi se da je ovaj plan poceo 1914-te, a traje i dalje do zadnjeg Srbina (verovatno onih koji misle da su bezbedni u Beogradu)!!!
Брука и срамота за ову Државу.Председник Тадић је уместо у Братунац, отишао на Ватерполо финале у Малагу, да кобајаги бодри нашу репрезентацију.А вероватно срцем и душом навија за своје земљаке, Црногорце.И све то о трошку пореских обвезника Србије.Па грађани Србије видите шта сте изабрали.
Odmah uhapsiti Tadica i ostalu gamad na vlasti. Sprovesti ih u zatvor. Vratiti Seselja iz Haga i postaviti ga za predsednika Srbije.
Ko je Crnogorac?Tadic?Ako bas zelite da saznate ko je Tadic i zasto ga smrt Srba bas ni malo ne interesuje , procitajte ovo.
http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=155&clanak=2
a evo i originalnog teksta o Tadicu.
:http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2006/007.html
