Izvor: Politika, 03.Jul.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučajan susret
Zimske noći pre četiri godine romska devojčica je sedela sama u trolejbusu na liniji 41 da bi se zagrejala
Svratište se smestilo daleko od pogleda slučajnih prolaznika u zaleđini zvezdarskog Centra za socijalni rad u čijem je dvorištu. Tu, zaklonjeni od okoline, provode dane romska deca koja žive i rade na ulici.
Usput sam razmišljala o romskoj devojčici koju sam, pre četiri godine, srela u trolejbusu na liniji 41. Kasno sam se vraćala s posla kući i u prevozu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zatekla samo tu malu putnicu. Znatiželjno me je posmatrala. Počele smo razgovor. Pitala sam je koliko joj je godina. Odgovorila je da ima sedam. Na pitanje da li ide u školu, odmahnula je glavom.
– Mama i tata su mi rekli da je škola skupa i da to nije za mene. Moja baka je želela da me upiše u prvi razred, ali nije.
Njene živahne oči odavale su bistrinu. Pomislila sam da je prava šteta da tako bistra devojčica, koja čisto govori srpski jezik, ne ide u školu.
– Šta radiš u ovo doba u trolejbusu?
– Vozim se po gradu. I toplo mi je.
– Zar ti nije vreme da odeš kući?
– Sada idem.
– Idi. Nemoj da lutaš tako mala gradom. Vidiš koliko je napolju mračno i hladno. Poruči baki da odete u Centar za socijalni rad i da kažete da želiš da ideš u školu. Oni će ti pomoći. Videćeš.
Često sam se pitala kada sam ulazila u trolejbus na liniji 41 šta je s njom i da li je upisala školu ili je nastavila da se seljaka iz prevoza u prevoz kako bi prekratila vreme.
Ušla sam u ulicu za koju su mi rekli da vodi do Svratišta. Kad sam stigla pred kraj ove kratke ulice ugledala sam romsku devojčicu koju sam upitala da li je tu negde Svratište.
– Evo, ova zgrada – pokazala mi je rukom na omanju kuću.
Popela sam se do ulaznih vrata, a ona me je pratila u stopu. Ušle smo unutra.
– Ti si meni poznata – reče mi kroz smeh.
– I ti meni.
Bila je to devojčica iz trolejbusa 41 koja je davne zimske večeri koristila topli trolejbus da se skloni od hladnoće i da pobegne od sivila svakodnevice.
– Setila sam se – reče i dodade – iz trolejbusa. Sećaš se. Ti si mi rekla da treba da idem u školu. Završila sam treći razred.
U Svratište dolazi redovno. Ovde joj je mesto na kome piše domaće zadatke, igra se i čita.
Od nje će, više nego sigurno, postati akademski građanin. Devojčica želi da bude obrazovana i da i ona podučava drugu decu čitanju i pisanju. Njen osmeh, živahne oči i neprekidna kretnja svedoče da je zadovoljna.
Ima lepu dugu negovanu kosu. Voli lepo da se obuče, a u Svratištu dobije odeću koja joj se dopada i kao da je šivena po njenoj meri.
Ima dobrih ljudi koji donose odeću koja je uvek potrebna. Dece je mnogo, a niko od njih ne može od roditelja da dobije novu garderobu, mada i oni žele da budu moderno obučeni.
Snežana Prljević
----------------------------------------
Deca sve pamte
Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:
205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;
SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike mts mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).
Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”
objavljeno: 04/07/2010
