Izvor: Politika, 29.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S druge strane šengenskog zida
Akademci se posle Beča uputili ka Berlinu, Parizu, Amsterdamu, Barseloni... – Smeštaj preko interneta, rođaka, naših udruženja, Crkve
Od našeg specijalnog izveštača
BEČ, jula – Nataši se dopala brzina metroa i to što su sve stanice u onoj boji u kojoj je i linija metroa. Voz dolazi u proseku za minut-dva, tako da je sedenje na ljubičastim, narandžastim ili plavim klupama više štosa radi nego potreba. Dragana je do iznemoglosti obilazila muzeje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uz čuvenu Špansku školu jahanja (jedno od onih pitanja iz "Milionera"), dok se Jelena oduševila džinovskim točkom izgrađenim 1897. godine, sa čijeg se vrha Beč vidi kao na dlanu. Aleksandra je prednost dala čuvenoj saher-torti, Kući mora i zoološkom vrtu s džinovskim pandama, dok je Marina čitavo prepodne obilazila prodavnice, načičkane jedna do druge, s velikim natpisima – rasprodaja. Ipak, dvorac Šenbrun je za sve bio atrakcija broj jedan na njihovoj prvoj stanici na proputovanju kroz zemlje iza šengenskog zida.
Devojke, koje se pre 17. jula nikada nisu videle i kojima su zajedničke devetke i desetke u indeksu i pasoši bez ijednog pečata, deo su grupe od 200 najboljih studenata sa svih srpskih univerziteta, koji su, zahvaljujući Evropskom pokretu u Srbiji, Evroinicijativi, Skupštini grada Beograda i austrijskoj vladi, dobili priliku da za relativno male pare obiđu najznačajnije gradove Evrope. Prednost na konkursu imali su akademci s visokim prosekom, oni koji znaju više stranih jezika i oni s praznim pasošem.
Vize su dobili besplatno i bez zamorne procedure, u EU su ušli u četiri dupke puna autobusa, a u Beču su dobili besplatne železničke karte za jednomesečno putovanje koje se događa jednom u životu.
Dejan Dimitrijević sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka (prosek 9,65) planira da obiđe i Amsterdam, Berlin, Kopenhagen. Njegova ekipa je mešovita – neki su se znali iz Novog Sada, a neki su im se pridružili u autobusu kad su otkrili slična interesovanja. Kaže da poslednjih pet godina nije nikud putovao, delom zbog obaveza na fakultetu, a delom i zato što je do vize teško doći kada si student bez stalnog izvora prihoda.
– Na konkurs me je prijavila devojka, Miljana Pavlović, koja je takođe ovde – priča apsolvent medicine Dragan Ljubomirović iz Niša. Kaže da ih je petnaestak iz ovog grada i da će prvo do Berlina, pa Amsterdama i Pariza, a da će posle Barselone verovatno doći do odvajanja. Neki će na čuvenu mondensku trasu Kan – Nica – Monako, neko na Majorku, neko na Siciliju... Svi znaju engleski jezik, a u grupi se uvek nađe neko ko zna još i nemački francuski, španski ili italijanski.
Dragan je sve spakovao u ranac od 70 litara. On je jedan od retkih koji je imao priliku više da proputuje, ali su to uglavnom bila letovanja. Ovaj put, kaže, finansiraju uglavnom roditelji, ali su momci i devojke iz Niša zatražili i pomoć opštine, Rotari kluba, dobrostojećih preduzeća...
Vukašin Kuč, apsolvent Ekonomskog fakulteta, bio je jedan od snalažljivijih u ovoj grupi mladih. Pošto od mamine plate od 15.000 dinara nije mogao da očekuje puno, sve je uložio u lični pi-ar i krenuo da kuca na vrata onih za koje je znao da će verovatno podržati mlade talente. Bitno mu je bilo da što manje optereti roditelje. Tako je, kaže, sakupio većinu džeparca za ovo putešestvije, uz obavezu da u razgovoru s novinarima koji su pratili studente pomene najveće sponzore. Evo, pominjemo ih – "Karneks" i Ekonomski fakultet. Džabe ti desetke ako ne znaš da se snađeš u životu, kaže.
– Formirali smo grupu od nas 10, a posle obilaska Italije, tačnije Rima, Napulja i Firence mislim da će nas ostati šestoro. U planu su nam još i Pariz, Lisabon, Madrid, Amsterdam – priča Vukašin.
Njegovi drugovi kažu da je najvažnije da se drže zajedno – i kad se gube da se gube zajedno. Većina je ponela osnovne lekove, hranu u konzervi i supe iz kesice. Ogromni rančevi govore da će se ovi momci i devojke zadržati van kuće nekoliko nedelja. "Šta da radim kad volim lepo da se oblačim", sa osmehom kaže Vukašin koji je apsolutni šampion po količini garderobe: na leđima mu je ranac, a u rukama još dve putne torbe.
Nevena je student beogradskog Filološkog fakulteta. U pasošu je do sada imala samo jednu vizu i to francusku. S drugaricama sada planira da iz Beča krene put Salcburga, Berlina, Amsterdama, Pariza, Azurne obale, Španije, da bi se preko Italije vratile u Srbiju. U svakom gradu će se zadržati dva-tri dana. Informacije je prikupljala preko interneta, kroz razgovor sa starijima koju su više putovali od mlađe generacije, a kaže i da je kupila odličan vodič kroz Evropu. Glavni sponzor bila joj je porodica – mama i tata, a pripomogli su i brat i sestra. Sve stvari je uspela da spakuje u veliki planinarski ranac koji je dobila na poklon.
Ivana, Senka, Ceca, Danijela, Rade... predstavili su se kao "ekipa sa istorije umetnosti". Oni su se poznavali sa fakulteta. Iz Beča planiraju u Francusku, pa u Španiju i na kraju da obiđu severnu Italiju. Većina akademaca potražiće smeštaj u studentskim hostelima, neki su već i rezervisali sobe preko interneta, a tu je i pomoć prijatelja i rodbine koji žive u inostranstvu. Jedna od devojaka se snašla tako što je u nekoliko velikih gradova kontaktirala udruženja naših ljudi i Crkvu.
Iako je posle samo dva dana u Beču rano za sređivanje utisaka o životu u Evropskoj uniji, studenti kažu da ono što prvo upada u oči jeste čistoća, fantastično organizovan gradski prevoz i cveće na svim terasama i prozorima. O tropskim temperaturama koje su ovog leta šok za Austrijance, navikle na umereniju klimu, i cenama koje su šok za studente iz Srbije – nekom drugom prilikom. Jeste vruće, ali standard...
Sandra Dimitrijević
[objavljeno: 29.07.2006.]
