Izvor: S media, 29.Jun.2010, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubitak posla - noćna mora Srba
Srbi žive u strahu da ne ostanu bez posla, pokazuju istraživanja. Druga smo zemlja u svetu čiji se narod skoro fobično plaši gubitka posla. Prvi su Kamerunci. S media portal istraživao je ovaj fenomen s kojim se svako od nas susreće svakodnevno.
Srbi žive u strahu da ne ostanu bez posla. To pokazuju istraživanja - druga smo zemlja u svetu čiji se narod skoro fobično plaši gubitka posla. I nije bitno da li se radi o visokokvalifikovanom direktoru neke strane banke ili >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << o fizičkom radniku koji nema ni nižu stručnu spremu. S media portal istraživao je ovaj fenomen s kojim se svako od nas susreće svakodnevno.
Priča tridesetjednogodišnje S.M. iz Beograda govori o konstantnom strahu koji oseća kada odlazi na posao i pita se da li će joj upravo danas doći poslodavac i prvo usmeno, a zatim napismeno, saopštiti vest o otkazu. Ne tako retko, čak i bez zakonski propisanog otkaznog roka.
“Imam dvoje dece i muža. On radi na gradjevini. Ja već deset godina radim kod raznih privatnika. Prvi posao mi je bio u trafici, pa u butiku. Onda sam tri godine radila u lokalnoj prodavnici-bakalnici. Kada sam prvi put ostala trudna nisam bila ni prijavljena. Dobila sam otkaz. Dugo sam posle bila prijavljena na birou za nezaposlene. Nikada mi nisu našli posao. Nisu me ni zvali za neki”, iskreno priča za [b]S media portal S.M..[/b]
Ona kaže da joj se sledeća trudnoća desila u preduzeću u kome je šila jastučiće.
“Tamo sam, hvala bogu, bila prijavljena. Na minimalac, ali ipak prijavljena. Na pola mog porodiljskog, gazda je zatvorio firmu, nije mu išao posao. Tako da sam i ja opet ostala bez posla. Sada radim u cvećari, završila sam kurs u medjuvremenu. Ne žalim se – gazdarica je dobra, plata je redovna i pristojna, ali ono čega se plašim jeste da ću ostati bez posla, jer narod ima sve manje para da kupuje cveće…“ objašnjava S.M..
Na početku njene priče ništa se nije činilo neuobičajeno. Svi zaposleni ljudi u Srbiji imaju isti strah. Da firma u kojoj rade ne propadne, da gazda ne dovede nekog svog, pa da zbog toga ne ostanete bez posla…. Medjutim, strah od gubitka posla kod S.M. prerastao je u nešto više.
“Verujte, već mesecima me samo to muči. Poslednja tri meseca je baš postalo izraženo. Ne mogu da spavam. Stalno mislim na to da ako ostanem bez posla, muž, ja i deca nećemo moći da preživimo mesec. Plaćamo stan, deca mi idu u vrtić i školu. Kad samo pomislim na tu mogućnost srce počne jače da mi lupa, znoje mi se dlanovi, plače mi se. Noću se budim, skačem iz kreveta i ne mogu da dodjem do vazduha. Jednostavno, kada samo pomislim da mogu da izgubim posao i da nemam kome da se obratim povodom toga… da nema nikoga da zaštiti mene i moju porodicu, stvarno ne znam šta da kažem… “, očajna je S.M..
Bila je i kod lekara. Državnog, jer za privatnog nema novca. Lekar je bio vrlo direktan – šta Vam je, ženo? Pa niste Vi jedini…Dajte, saberite se…
Psiholog Mušterović: Strah od gubitka posla uništava čoveka
Prema poslednjem istraživanju, a to se desilo pre svetske ekonomske krize, Kamerunci su prvi narod u svetu koji se plaši gubitka posla, a za njima smo mi.
U Srbiji polovina građana živi u stalnom strahu da su sledeći na spisku onih koji će dobiti otkaz. Gubitak posla znači materijalnu nesigurnost, izaziva poremećaje u porodici i može da ugrozi fizičko i psihičko zdravlje čoveka. Kao u slučaju S.M.
Na internetu su se pojavili neki blogovi koji govore o novoj vrsti fobije – strah od gubitka posla.
Medjutim, kako je za S media portal rekao psiholog Zoran Mušterović fobije su nesvesni i irealni strahovi, a strah da ne ostanete bez posla u Srbiji i više je nego realan.
“ Ono što se dešava tim ljudima, jesu panične reakcije na eventualni gubitak posla. Te osobe su najverovantije sklonije pojačanim strahovima. Strah od nepoznatog, gubljenje podrške, samopouzdanja I ekonomske potpore, samo povećava osećaj straha u tom kriznom periodu”, kaže psiholog Mušterović.
U izjavi za S media portal, Mušterović ističe da je u takvim trenucima pojedinac prepušten sam sebi, a da od države i društva nema neke naročite pomoći.
“ Zato je izuzetno važno da se pojedinac ne prepusti tim lošim mislima. Osoba ne sme da se povuče i prepusti pasivizaciji. Potrebno je da osoba prevazidje krizu tako što će strahove podeliti prvo sa najbližima, a zatim, ako je potrebno da se obrati i nekom stručnom licu. Ne sme se izbegavati realno stanje stvari, a kako je strah od gubitka posla u Srbiji izraženiji nego negde drugde, te osobe moraju da se uprkos svemu aktiviraju i preuzmu što više stvari mogu u svoje ruke”, savetuje psiholog Mušterović.
Strah od gubitka posla nije samo kod S.M. prerastao u neku vrstu panike. Kako je za S media portal rekla doktorka Ljubica Panić pacijenti sa ovakvim I sličnim ispovestima sve su češći u beogradskim ordinacijama.
Zakon o radu – mrtvo slovo na papiru?
Izjava “E, da mi je da nadjem posao u državnom preduzeću, pa da me bog vidi” svima je dobro poznata. Državna preduzeća u Srbiji, do pre nekoliko godina, bila su bastioni sigurnosti za radnike u Srbiji. Stalan posao, bolovanje, godišnji odmor, sindikalna udruženja. Medjutim, ni ona nisu više sigurna. Državne firme se gase, idu pod stečaj, prodaju, u javnom sektoru otkaz bi trebalo da dobije ukupno 8.500 ljudi. Kada je reč o privatnom sektoru, tamo je situacija još teža. Novi zakon o radu je donet, ali, da li se na terenu primenjuje u potpunosti, ostaje pitanje.
Tanja Radunović
