Izvor: Blic, 17.Sep.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gojaznost i pušenje ugrožavaju rad srca
Srbija se trenutno nalazi na trećem mestu u svetu, posle Rusije i Ukrajine, po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti. Smrtnost od ove bolesti u našoj zemlji je i do dva puta veća nego u razvijenim zemljama.
Uzrast, pol ili nasledni faktor ne možemo lečiti. Ali na one faktore koji doprinose nastanku bolesti srca, kao što su pušenje, fizička neaktivnost, loša ishrana, gojaznost, visoki krvni pritisak i procenat masnoća u krvi, sami možemo da utičemo, rekao je prof. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dr Miodrag Ostojić povodom Svetskog dana srca, koji se ove godine obeležava pod motom „Da li znaš svoj rizik".
Oko 57 odsto populacije u Srbiji umire od kardiovaskularnih bolesti zato što 38 odsto stanovništva konzumira duvan, 40 odsto ima povišen krvni pritisak, 17 odsto je gojazno, a 10,6 odsto ima šećernu bolest.
Svakodnevna pravilna ishrana
400 g voća i povrća
4 g belog luka
13 g badema
100 g crne čokolade
150 ml crnog vina
115 g ribe koja nije tovljena tri puta nedeljno
- Borba za zdravo srce je zadatak svih nas, od obdaništa do škole i roditelja, koji decu blagovremeno treba da upozoravaju na faktore rizika koji štetno utiču na zdravlje. Tako se mogu izbeći kardiovaskularna oboljenja - objasnila je dr Nevena Karanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja.
Koronarna bolest spada u hronične bolesti srca i krvnih sudova i posle preležanog infarkta miokarda lečenje mora da se nastavi u zavisnosti od oblika koji ta bolest ima posle akutne faze, istakao je dr Ostojić.
- Redovne kontrole i regulisanje krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoće u krvi sprečavaju pogoršanje bolesti. Pušenje koje je prekinuto pre infarkta ili tokom trajanja bolesti ne sme da se usled prolaska simptoma nastavi. Telesna težina treba da se održava pravilnom ishranom u granicama poželjnih vrednosti. Fizička aktivnost u ovom periodu je izuzetno značajna i mora da se sprovodi uz konsultacije sa kardiologom. Ove mere su značajne da bi se omogućio nastavak života u stabilisanom zdravstvenom stanju, sa što ređim epizodama pogoršanja bolesti - zaključio je dr Ostojić.
