Izvor: Politika, 31.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Digitalizovanje prošlosti
Za oko 38.000 ljudi osuđenih pred vojnim sudovima u Srbiji od kraja 1944. do kraja 1947. godine podaci mogu vrlo jednostavno da se prebace u elektronsku formu
Borislav M. Arsenijević iz Vreoca, u ondašnjem Srezu kolubarskom, zemljoradnik, uhapšen je 8. decembra 1944. godine, jer je kao pripadnik organizacije Draže Mihailovića bio komandir sela-bataljona.
Prema „Upisniku” broj 31 Vojnog suda Beogradskog područja, Arsenijević je na Novu godinu, 1. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << januara 1945. godine primljen u zatvor, a 30. januara protiv njega je podignuta optužnica. Osuđen je 6. februara na šest meseci prinudnog rada, a izvršenje kazne započeto je već sutradan, 7. februara.
Pisac bi iz ovih šturih, statistički suvih podataka mogao da isplete valjanu priču, baš kao što bi istoričaru te činjenice bile putokaz u istraživanju Arsenijevićevog životnog puta, uključujući i davanje odgovora na pitanje šta znači onih „šest meseci prinudnog rada”, jer možda o radu, makar i prinudnom, uopšte nije reč, nego o slanju na Sremski front bivšeg Dražinog komandira sela-bataljona.
Pukovnik Dragan Krsmanović, donedavni direktor Vojnoistorijskog arhiva, i njegova koleginica dr Dragana Ponorac, računarski ekspert, definisali su projekat formiranja baze podataka lica procesuiranih pred vojnim sudovima od kraja 1944. do kraja 1947. godine, a podaci o Borislavu M. Arsenijeviću, iz Vreoca, svedoče o kakvom je projektu reč.
Tokom poslednja tri meseca meseca 1944, a onda do kraja 1947. godine, pred vojnim sudovima u ondašnjoj Jugoslaviji bilo je optuženo 75.949 lica. Ukupno su rešena 54.473 krivična predmeta, što kazuje da procesi nisu bili usmereni samo protiv pojedinaca, već i protiv pripadnika raznih grupa, više ili manje okrenutih, sve do otvorenog neprijateljstva, protiv poratnog, novouspostavljenog režima.
U procesuiranim slučajevima presude je izreklo nekih 160 vojnih sudova sa teritorije Jugoslavije, od čega je oko pedeset odsto presuda, u blizu 38.000 slučajeva, izrečeno na teritoriji Srbije, gde je delovalo šezdesetak vojnih sudova.
Krsmanović i Ponorčeva su definisali dokumentarističko-istraživačku i računarsku matricu koja omogućava da se jednako precizni podaci, kakvi su oni navedeni u slučaju Borislava M. Arsenijevića, učine dostupnim za svih 38.000 lica osuđenih pred vojnim sudovima u Srbiji do kraja 1947. godine. Ali da bi posao bio obavljen, prema proceni autora projekta, nedostaje deset hiljada evra, odnosno 800.000 dinara.
Izvorni dokumenti, sudski upisnici, sačuvani su u Vojnoistorijskom arhivu, a tu vrlo dragocenu građu autori projekta počeli su da obrađuju elektronski i tako je učine lako proglednom. Uz ostalo, ova građa pokazuje da nova, revolucionarna vlast u lepezi represije nije primenjivala samo odmazdu i teror koji su često značili i smrt bez suđenja za protivnike režima. Represivne mere su primenjivane i kroz relativno jasno oblikovani pravosudni sistem i njegov vojni ogranak.
„Istina je sadržana u dokumentima”, naglasio je pukovnik Dragan Krsmanović na predstavljanju ovog projekta u sredu, u sedištu Srpske liberalne stranke, pred predstavnicima nekoliko udruženja bivših osuđenika i pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini.
„Vreme zahteva da se oslonimo na egzaktne podatke, na činjenice koje eliminišu sugestivnost i subjektivnost, a to podrazumeva da se ne mogu garantovati nekakvi željeni, već samo objektivni podaci o procesima pred vojnim sudovima”, upozorio je Krsmanović.
U toj objektivnoj slici je i slučaj izvesne Leposave, uhapšene i osuđene u aprilu 1945. na „deset godina teškog prinudnog rada” zato što je koristila „pogrdne izraze” za novu vlast. Dok je taj i taj, pristigavši u zatvor, jer je označen kao pripadnik formacija Draže Mihailovića, ali i kao „ubica”, osuđen na „šest meseci prinudnog rada”.
Koreni sistema vojnog sudstva protežu se do 22. januara 1942. godine, kada je naredbom vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, Josipa Broza Tita, definisano da u svim partizanskim brigadama i odredima budu osnovani tročlani vojni sudovi, uz nabrajanje dela krivice koja se presuđuju.
U decembru iste godine izdata je i naredba o jedinstvenoj organizaciji partizanskog sudstva za celu Jugoslavije, ali je to pravno uobličeno tek Uredbom o vojnim sudovima od 24. maja 1944. godine.
Kako se rat bližio kraju, 12. januara 1945. uređeno je da sve smrtne kazne izrečene pred vojnim sudovima odobrava Vrhovni vojni sud.
Uslediće potom neke promene u organizaciji, tako da su okrivljenima sudili vojni sudovi divizija, vojni sud za grad Beograd, sudovi vojnih područja i sudovi brigada KNOJ-a (Komitet nacionalnog oslobođenja Jugoslavije).
U drugom stepenu suđenje nije praktično ni postojalo, jer nije bila predviđena žalba na prvostepene presude. Izuzetak su činili krucijalni slučajevi za slučaj da je u prvom stepenu izrečena smrtna presuda, osuda na robiju ili izgubljen čin. O takvim presudama konačnu reč davao je Vrhovni vojni sud.
Statistika svedoči o velikoj aktivnosti vojnih sudova u poslednjoj ratnoj i prvim poratnim godinama. Ukupan broj optuženih lica 1945. bio je 41.402 (u 33.884 rešena krivična predmeta); naredne, 1946. godine optužena su 23.432 lica (u 12.983 predmeta); a 1947. godine optuženo je 11.115 lica (u 7.606 rešenih krivičnih predmeta).
Slobodan Kljakić
[objavljeno: 01/02/2008.]
