Izvor: Politika, 17.Jul.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca sa Kosmeta prvi put na moru
Crveni krst Srbije i ove godine u Baošićima organizuje Letnju školu za mališane čije porodice nisu u mogućnosti da im priušte letovanje
– Ovde sam opuštena i nije me strah, jer znam da oko mene nema onih koji bi mogli da mi naude. Ove godine sam prvi put u životu videla more, a to je nešto što se ne zaboravlja lako – stidljivo priča Milica Simonović (13) iz mesta Ranilug, kraj Kosovske Kamenice. Ona je jedno od 2.000 dece koja će letos boraviti u odmaralištu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Crvenog krsta „Krista Đorđević” u Baošićima.
Ranilug je, kako kaže, okružen sa desetak albanskih sela, pa je meštanima najveći problem otići u nabavku u obližnju Kamenicu.
– Na moru sam uspela da bar na trenutak zaboravim taj neprijatni osećaj u stomaku, koji se javi svaki put kada neko od mojih krene u kupovinu i mora da prođe kroz opasnu teritoriju. U odmaralištu je mnogo lepo, ali ipak jedva čekam da se vratim roditeljima, jer tek kada smo svi zajedno ja se osećam sigurno – kaže ona.
Sličnu životnu priču ima i devojčica Aleksandra Stajić (14) iz sela Poneš, smeštenog između Prištine i Gnjilana.
– Moje mesto je mešovito. Albanci su većina, ali i ima Srba, pa čak i idemo u jednu školu – mi pre podne, a oni po podne. Provokacije su, ipak, svakodnevne, kako od učenika, tako i od komšija. Ovih desetak dana sam bar na tren uspela da pobegnem iz tog okruženja, pa koristim svaki momenat da odem na plažu, u radionicu, da se slobodno prošetam sa drugaricama – kaže Stajićeva.
Ovo je 19. put kako Crveni krst Srbije u Baošićima organizuje Letnju školu za decu. U odmaralištu borave i deca iz siromašnih sredina, mališani iz romskih vrtića, nagrađeni na konkursima Crvenog krsta. Svi oni imaju priliku da se zabave, ali i da što god nauče u kreativnim radionicama za pružanje prve pomoći, novinarskoj, školici stranog jezika... Najveći broj mališana ne zna da pliva, zbog čega postoji škola za njih, ali je organizovana i obuka za one koji žele da nauče da jedre.
– Najviše vremena provodim u radionici za informatiku, jer volim kompjutere. Sada imam više vremena za to, jer kod kuće pomažem roditeljima, a od škole do kuće, u jednom pravcu, prevalim više od pet kilometara – priča Milun Obrenović (12), odličan učenik iz sela Gokčanice kod Kraljeva. Njegov razred pohađaju četiri učenika, dok ih je u celoj školi 15.
– Najgore je zimi, kad padne sneg, koji ponekad doseže do pazuha. Tada mi put kroz šumu prokrče roditelji i moj pas, koji me svaki dan prati u školu – kaže mališan. Po 16 kilometra dnevno savlada i Marica Jevremović (12) iz sela Bzovik, koja u školu ide u Studenici.
– Pre izvesnog vremena na putu ka školi videla sam vuka, a nekada mi se dogodi da zbog nabujalih potoka uopšte ne mogu ni da prođem do škole – kaže Jevremovićeva.
Ona dodaje da je more pre dolaska u odmaralište videla samo na televiziji, kao i većina drugih mališana.
Branka Vasiljević
[objavljeno: 18/07/2009]
