Izvor: S media, 28.Jun.2010, 22:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nećemo silom braniti dinar

Za predsednika Saveta NBS i kandidata za guvernera Dejana Šoškića kolebanje dinara nije zabrinjavajuće. On u intervjuu za ”Novosti” objašnjava da je aktuelno kretanje kursa posledica i regionalne situacije i pada poverenja međunarodnih investitora u region kao celinu.

- Kolebanje kursa svake valute sa fleksibilnim deviznim režimom normalna je pojava. To svakodnevno uočavamo između evra, funte, dolara, jena, pa i dinara. Intervencije NBS su transparentne i samo u onim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << trenucima kada se proceni da bi bez njih došlo do suviše velike dnevne oscilacije deviznog kursa.

* Od čega će najviše zavisiti kretanje kursa do kraja godine?

- Od oporavka izvoza i priliva direktnih stranih investicija.

* Zbog čega ne bi bilo dobro ”zakucavanje” kursa na određenom nivou, što predlažu privrednici?

- Sve velike valutne krize poslednjih decenija - od Britanije 1992. do Argentine 2001. - u svojoj osnovi imale su fiksni devizni kurs. I ishod je svuda bio isti: veliko trošenje deviznih rezervi i, kada to nije bilo dovoljno, velika devalvacija koja je izazvala ogromni šok na privredu zemlje.

* Kome uopšte može da odgovara fiksni kurs?

- Uvoznicima, kao i građanima i privredi sa kreditima sa deviznom klauzulom ili u devizama. Fiksnim kursom bi se olakšavao uvoz, a otežavao izvoz, što bi vodilo daljem deficitu i zaduživanju zemlje. Uz to, fiksiranje kursa imalo bi svoju cenu: trošenje deviznih rezervi radi odbrane deviznog kursa ili restriktivna monetarna politika, koja bi dinar činila stabilnim, ali po cenu nelikvidnosti i usporavanja ekonomske aktivnosti. Tu cenu bi plaćali svi građani, ne samo sadašnji, već i budući.

* U dokumentu koji su vam uputili privrednici i ekonomisti, predlaže se novi monetarni model, odnosno stabilan kurs, uz kontrolu cena i smanjenje nezaposlenosti...

- Mere monetarne politike, po pravilu, istovremeno ne mogu obezbediti punu realizaciju ova dva cilja - stabilnost cena i punu zaposlenost. Eventualno davanje prioriteta stabilnosti kursa naspram cenovne stabilnosti zahtevalo bi izmene ne samo Zakona o NBS, već i važećih memoranduma potpisanih između Vlade, centralne banke i međunarodnih finansijskih institucija.



* Da li u članu 23. novog Zakona o NBS, u kome se navodi da režim kursa ”određuje Savet NBS, na predlog IO centralne banke, uz saglasnost Vlade” leži opasnost da vladajuće partije ”vežu ruke” novom guverneru i da kroje sudbinu nacionalne valute?

- Ne, mislim da to nije realno. Režim deviznog kursa je i do sada bio posledica saglasnosti Vlade i NBS. Eventualne promene deviznog režima bi, po navedenom predlogu, zahtevale inicijativu Izvršnog odbora NBS.

* Kako ste vi doživeli ”antikrizni paket” privrednika - kao poziv državi da ih spase ili odgovor na ”prozivke” državnog vrha?

- Moj utisak je da je u pitanju inicijativa sa dobrim namerama ali sa, u nekim delovima, nedorečenim rešenjima. Verujem da je dobar deo stavova iznetih u pomenutom tekstu već deo Vladinih antikriznih mera i scenarija izlaska iz krize.



* Smatrate li da srpski biznismeni dele teret krize sa građanima ili su zaslužili kritike?

- Svako od građana osetio je recesiju, a privrednicima je u krizi mnogo teže. Voleo bih da vidim domaće privrednike koji su u stanju da u Srbiji mnogo više proizvode, izvoze, otvaraju desetine hiljada novih radnih mesta i, naravno, da ovde plaćaju poreze. Tada njihovo bogatstvo, stvoreno u procesu stvaranja mnogo većeg bogatstva za zemlju u celini, ne bi smelo nikome da smeta.



* Ministarka Dragutinović zalaže se za ”revolucionarnu verziju” poreske reforme: dizanje PDV za tri odsto i smanjenje poreza na zarade. Da li je pravo vreme za to?

- Poreske reforme ne smeju se odlagati, ali potrebno ih je uvoditi obazrivo i uz temeljne prethodne analize.

* Jesu li preterana upozorenja da su naša preduzeća i država na rubu dužničke krize? Šta više zabrinjava - visina duga ili brzina zaduživanja?

- Zabrinjava brzina zaduživanja i javnog i privatnog sektora i veličina duga privatnog sektora prema inostranstvu.

* Misija MMF ponovo dolazi u Beograd u avgustu. Šta očekujete od te posete?

- Očekujem da će biti uspešna.

* Odluka Vlade da podeli bonuse od 5.000 i 3.000 dinara zaposlenima ujavnom sektoru i penzionerima naišla je na velike kritike. Kakav je vaš stav prema tome, da li bi tu odluku trebalo preispitati?

- Verujem da bi finansijsku pomoć trebalo usmeriti prema materijalno najugroženijim građanima naše zemlje.

Novi model rasta



* Šta bi trebalo da budu glavne smernice novog modela rasta koji spremaju Vlada i stručnjaci?

- Pre svega, fiskalna disciplina, smanjivanje budžetskog deficita, rast izvoza, popravljanje poslovne klime, borba protiv korupcije, giljotina propisa, jednostavnija i efikasnija administracija, investicije u infrastrukturu, rast domaće štednje, sporiji rast domaće potrošnje...



Tajkunski most dobar predlog

* Kako gledate na predlog da se izgradi ”tajkunski most”?

- Mislim da je predlog više dat u kontekstu tradicije donatorstva koja je u Srbiji vrlo bogata, i to ne treba zaboraviti. Bogati pojedinci koji su stvorili svoje bogatstvo u nekoj zemlji trebalo bi da imaju mogućnost da se sredini u kojoj su radili oduže i donacijama i zadužbinama. Verujem, međutim, da je za takve aktivnosti potrebno i fino podešavanje našeg poreskog sistema.

Danijel Milinković

Nastavak na S media...

Radio Televizija Vojvodine: Šoškić: Kolebanje kursa normalna pojava

B92: Dinar pao, NBS prodala 40 mil. evra