Izvor: B92, 29.Jun.2010, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Dinar se ne brani silom
Beograd -- Fiksni kurs odgovara uvoznicima, a cenu toga platili bi građani, kaže predsednik Saveta Narodne banke Srbije i kandidat za guvernera NBS Dejan Šoškić.
On kaže da bi se "fiksnim kursom olakšavao uvoz, a otežavao izvoz, što bi vodilo daljem deficitu i zaduživanju zemlje".
"Uz to, fiksiranje kursa imalo bi svoju cenu: trošenje deviznih rezervi radi odbrane deviznog kursa ili restriktivna monetarna politika, koja bi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dinar činila stabilnim, ali po cenu nelikvidnosti i usporavanja ekonomske aktivnosti", kaže Šoškić.
On naglašava da bi „tu cenu plaćali svi građani, ne samo sadašnji, već i budući" i dodaje da fiksni kurs odgovara uvoznicima, kao i građanima i privredi sa kreditima sa deviznom klauzulom ili u devizama.
Fiksni kurs u osnovi valutnih kriza
Šoškić je podsetio da su sve velike valutne krize poslednjih decenija - od Britanije 1992. do Argentine 2001. - u svojoj osnovi imale fiksni devizni kurs. "Ishod je svuda bio isti - veliko trošenje deviznih rezervi i, kada to nije bilo dovoljno, velika devalvacija koja je izazvala ogromni šok na privredu zemlje", istakao je predsednik Saveta NBS.
Šoškić je rekao da kolebanje dinara nije zabrinjavajuće i da je aktuelno kretanje kursa posledica i regionalne situacije i pada poverenja medjunarodnih investitora u region kao celinu.
"Kolebanje kursa svake valute sa fleksibilnim deviznim režimom normalna je pojava. To svakodnevno uočavamo između evra, funte, dolara, jena, pa i dinara. Intervencije NBS su transparentne i samo u onim trenucima kada se proceni da bi bez njih došlo do suviše velike dnevne oscilacije deviznog kursa", istakao je Šoškić.
On je rekao da će kretanje kursa do kraja godine najviše zavisiti od oporavka izvoza i priliva direktnih stranih investicija.
"Zabrinjava brzina zaduživanja i javnog i privatnog sektora i veličina duga privatnog sektora prema inostranstvu", dodao je Šoškić.
Komentarišući predlog da Vlada podeli bonuse od 5.000 i 3.000 dinara zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima, Šoškić kaže da smatra da „bi finansijsku pomoć trebalo usmeriti prema materijalno najugroženijim građanima naše zemlje".
Građanima teško, privrednicima još teže
Šoškić napominje da su svi građani osetili recesiju, ali da je privrednicima u krizi mnogo teže. "Voleo bih da vidim domaće privrednike koji su u stanju da u Srbiji mnogo više proizvode, izvoze, otvaraju desetine hiljada novih radnih mesta i, naravno, da ovde plaćaju poreze", rekao je Šoškić.
Pažljivo sa povećanjem PDV-a
Povodom zalaganja ministarke finansija Diane Dragutinović za „revolucionarnu verziju" poreske reforme - dizanje PDV za tri odsto i smanjenje poreza na zarade, Šoškić je ocenio da se poreske reforme ne smeju odlagati, ali je potrebno uvoditi ih obazrivo i uz temeljne prethodne analize.
Tada, dodao je, njihovo bogatstvo, stvoreno u procesu stvaranja mnogo većeg bogatstva za zemlju u celini, ne bi smelo nikome da smeta.
Osvrćući se na dokument koji su NBS uputili privrednici i ekonomisti, u kome predlažu novi monetarni model, odnosno stabilan kurs, uz kontrolu cena i smanjenje nezaposlenosti, Šoškić je rekao da "mere monetarne politike, po pravilu, istovremeno ne mogu obezbediti punu realizaciju ova dva cilja - stabilnost cena i punu zaposlenost".
"Eventualno davanje prioriteta stabilnosti kursa naspram cenovne stabilnosti zahtevalo bi izmene ne samo Zakona o NBS, već i važećih memoranduma potpisanih između Vlade, centralne banke i međunarodnih finansijskih institucija", napomenuo je on.
Govoreći o predlogu da se izgradi ”tajkunski most”, Šoškić kaže da je „predlog više dat u kontekstu tradicije donatorstva koja je u Srbiji vrlo bogata, i to ne treba zaboraviti".
„Bogati pojedinci koji su stvorili svoje bogatstvo u nekoj zemlji trebalo bi da imaju mogućnost da se sredini u kojoj su radili oduže i donacijama i zadužbinama. Verujem, međutim, da je za takve aktivnosti potrebno i fino podešavanje našeg poreskog sistema", dodaje on.
.jpg)
