Izvor: RTS, 27.Mar.2011, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor u skladu sa realnošću
Svaki dogovor u vezi sa Kosovom mora da počiva na realnosti na terenu, rekao predsednik Boris Tadić na panelu u Briselu. Albanci neće prihvatiti suverenitet Srbije, kao što ni Srbi sa severa Pokrajine neće prihvatiti suverenitet Kosova, poručio Tadić. Pitanje Bosne i Kosova moglo bi se rešiti "Dejtonom 2", predlaže američki kongresmen Majk Tarner.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Briselu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da svaki dogovor u vezi sa Kosovom mora da počiva na realnosti na terenu, a realnost je, prema njegovim rečima, da Albanci nikad neće prihvatiti suverenitet Srbije, kao što ni Srbi sa severa pokrajine nikad neće prihvatiti suverenitet Kosova.
Američki kongresmen Majkl Tarner je rekao da bi, posle 15 godina od Dejtonskog sporazuma, sada "možda najpre moralo da se reši kosovsko pitanje da bi se rešili i problemi državnog ustrojstva Bosne i sve ostale nevolje u regionu".
Zbog toga bi, prema njegovom mišljenju, možda trebalo organizovati "Dejton 2" za sveukupno rešenje otvorenih problema, uključujući Bosnu i Kosovo.
SAD su spremne da podrže evropsku integraciju celog regiona i dovedu za zajednički sto sve strane s ciljem da se dođe do kompromisa, rekao je Tarner.
Predsednik Boris Tadić izjavio je u Briselu da se nada da neće biti u situaciji da posle idućih izbora ponovo razmišlja o koaliciji s bivšim rivalima.
"Moja namera je da nastavimo reforme sa sadašnjim koalicionim partnerima", naglasio je Tadić.
Na pitanje da li će to biti i šef G17 plus Mlađan Dinkić, Tadić je rekao da se nada da će Dinkić pružiti podršku vladinoj koaliciji, ali da se sa Dinkićem "nikada ne zna".
Tadić je, na panelu Briselskog foruma ''Približavanje Balkana Evropskoj uniji'', istakao da je zbog takve realnosti na Kosovu dijalog Beograd-Priština započeo tehničkim, praktičnim pitanjima koja bi trebalo da olakšaju svakodnevni život, kako bi potom došli do rešavanja težih pitanja.
Predsednik Srbije je rekao da se Srbi na Kosovu ne osećaju kao Kosovari već se i izjašnjavaju kao Srbi. Na pitanje da li Beograd, kad razgovara sa Prištinom, vidi ispred sebe Kosovo ili SAD, Tadić je rekao da Beograd "vidi kosovske Albance, ali i uticaje".
"Moja namera je da rešimo istorijski konflikt. Srbija pokušava da kompromisom reši istorijski problem između Srba i Albanaca koji je star 100 godina, da se ne bi desilo da jedna strana dobije sve, a druga sve da izgubi", poručio je Tadić.
Na pitanje da li je srpska politika kontradiktorna, s obzirom na to da se obeležava godišnjica NATO bombardovanja i održavaju zajedničke sednice vlada Srbije i RS, Tadić je odgovorio da će Srbija nastaviti da obeležava godišnjicu početka napada NATO.
"Naša zemlja je bombardovana, ginula su i deca. Svaka normalna država bi to obeležavala i nastavićemo to da činimo", istakao je Tadić.
Srbija poštuje Dejtonski sporazum
Predsednik Srbije je podsetio da je saradnja Beograda i Banjaluke potpuno u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.
"Budite sigurni da Srbija neće učiniti ništa što bi negativno uticajo na teritorijalni integritet BiH, kao ni Hrvatska. Mi smo garanti Dejtonskog sporazuma", rekao je Tadić.
"Nemamo uticaj kao u vreme Miloševića, baš to pokušavamo da izbegnemo. Glavna stvar koju radimo vezano za Bosnu je da očuvamo integritet te zemlje. Potrebno je strpljenje i vreme da lideri u BiH nađu praktično rešenje", ukazao je Tadić.
Tadić je istakao da je pomirenje jedan od osnovnih uslova za napredak na Balkanu, a da je situacija po tom pitanju dobra i potpuno drugačija nego pre nekoliko godina, kao i da Balkan ima Evropsku uniju kao zajedničku viziju.
Crnogorski premijer Igor Lukšić saglasio se da postoji zajednička vizija i rekao da bi i Evropska unija trebalo da ima takvu viziju i da bi zemljama zapadnog Balkana trebalo da šalje i pozitivne signale, a ne samo zadatke.
Lukšić je rekao da bi otpočinjanje predpristupnih pregovora i sa Srbijom i sa Crnom Gorom samo motivisalo vlade obe države da urade više.
Lukšić je podsetio da je region izgubio celu deceniju, pa sad mora da ide ''trčećim korakom'' u Evropsku uniju.
Zamenik direktora za proširenje Stefan Sanino rekao je da u Evropskoj uniji nema zamora od proširenja, i da, iako postoje drugi prioriteti u ovom trenutku, to "ne znači da je Unija zaboravila na region".
Američki kongresmen Majkl Tarner uporedio je situaciju na Balkanu sa onom iz 1996. godine, kada je prvi put posetio region i zaključio da je postignut ogroman napredak.
Briselski forum, koji organizuje nevladina organizacija Maršalov fond, svake godine okuplja veliki broj visokih svetskih zvaničnika, a ove godine je održan šesti put.
Među 450 učesnika su i najviši zvaničnici EU - predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek, šefica diplomatije Ketrin Ešton, komesar za proširenje Štefan File i drugi, a očekuju se i najviši funkcioneri SAD, Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke, brojnih predsednika i premijera.
