Izvor: B92, 29.Dec.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurićeva: Neće svi preživeti 2009.
Beograd -- Nema dileme da je bankarski sektor u Srbiji siguran, ali je pitanje da li su nam potrebne 34 banke ili ne, kaže Draginja Đurić, predsednica IO banke Inteza.
"Ne verujem da sve male banke mogu samostalno da opstanu i ne isključujem mogućnost izvesne centralizacije bankarskog sistema u narednom periodu. Uostalom, država je već najavila mogućnost spajanja banaka u kojima je ona većinski vlasnik", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže Đurićeva, koja je i predsednica Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije, za magazin Bankar.
Iako sada nije pravi momenat za prodaju banaka jer su cene akcija toliko niske da je destimulativno nuditi banke na prodaju, Đurićeva kaže da po takvim cenama prodaja ima smisla samo ako želi da se privuče neka veća banka.
"Država bi trebalo da proceni šta je isplativije da uradi sa bankama u kojima je većinski vlasnik. Cena je mnogo važnija za manje banke sa drugačijom vlasničkom strukturom, ali ne verujem da one mogu samostalno da opstanu i ne isključujem mogućnost izvesne centralizacije bankarskog sistema u narednom periodu”, kaže Đurićeva.
Ona navodi da može doći i do spajanja banaka na globalnom nivou, što će sigurno imati posledica i na ukrupnjavanje bankarskog sektora u Srbiji.
Đurićeva tvrdi da je veliki protivnik visokih kamata na dinarske depozite od čak 25 odsto jer se nameće pitanje po kojoj će se onda kamati plasirati ta sredstva.
"Problem je što se na taj način imobilišu sredstva u bankama koje samo održavaju sopstvenu likvidnost, a istovremeno se onemogućava bankama koje bi zaista plasirale kredite, da do tog depozitnog potencijala dođu po nekoj normalnijoj kamatnoj stopi. Tako se indirektno guši i privredna aktivnost”, ukazuje predsednica IO Inteze.
Ona navodi i da bankama ne odgovaraju prevelike oscilacije kursa.
"Banke na tome ništa ne zarađuju, već gube. Nestabilnost kursa vodi ka neizvesnosti i nepoverenju jer klijenti počinju da sumnjaju šta će se desiti i onda isforsirano kupuju devize, dodatno vršeći pritisak na kurs. Dešavalo se da se građanima proda mnogo više deviza nego što je normalan nivo samo zbog paničnog straha da će kurs otići naviše. Jedino stabilnost prija. Bilo da je evro 85 dinara ili više od toga. Samo da nema naglih oscilacija koje stvaraju paniku”, kaže Draginja Đurić.
Predsednica UO Udruženja banaka Srbije upozorava na opasnosti do kojih bi moglo doći ako Vlada reši da za pokriće planiranog deficita u budžetu za 2009. emituje svoje hartije od vrednosti.
"Ako država za pokriće budžetskog deficita bude konkurisala Narodnoj banci, onda ništa nismo uradili. Izdavanjem hartija za pokriće deficita ne bi smeo da se iz bankarskog sektora izvuče novac i time smanji mogućnost kreditiranja realnog sektora. Upravo bi u ovom periodu država trebala da preko bankarskog sektora podrži realni sektor kako bi se sprečila recesija. Možda je rešenje da se deo depozita države, koji je svojevremeno povučen iz banaka, sada vrati iz Trezora poslovnim bankama, a da one taj novac preusmere privredi”, objašnjava Draginja Đurić.
Na pitanje da li je za bankare prihvatljivo da odobravaju preduzećima kredite uz garanciju države ako u budžetu za 2009. nisu predviđena nikakva sredstva za te garancije, Đurićeva kaže da to zavisi na koji se rok daju krediti.
"Ako bi kredit dospevao za naplatu u 2009, ne znam iz kojih sredstava bi se to nadomestilo. Očito je da te ideje nisu do detalja razrađene i zato je bitna puna koordinacija Vlade, NBS i banaka", zaključuje ona.
Predsednica IO banke Intesa smatra da može doći do rasta kamatne stope na dinarske kredite, ali ne samo zbog mera NBS, već i zato što postoji povećana tražnja za dinarima, a što, posledično, značajno poskupljuje i izvore sredstava.
