Izvor: Politika, 03.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kompromis DSS-a sa EU ili SPS-om?

Pravna analiza Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koju su najavili narodnjaci, mogla bi da bude drugi naziv za izbegavanje direktnog poništavanja akta, koji će ionako biti suspendovan čim stupi na snagu, zbog nesaradnje s Hagom

Kamen spoticanja u pregovorima o formiranju koalicije radikala, socijalista i narodnjaka, nastao zbog predizbornog obećanja Vojislava Koštunice da će poništiti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, narodnjaci će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokušati da preskoče pravnom analizom SSP-a koju su prekjuče najavili. Kompromis do koga bi, kako je rekao portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović, najavljena pravna analiza trebalo da dovede, procenjuju pravni stručnjaci, teško da će biti kompromis sa EU. Skoro je nezamislivo da će EU prvi put u istoriji izmeniti tekst već potpisanog sporazuma, ma kakvo rešenje ponudila pravna analiza DSS-a, tvrde pravnici, a potvrđuju i izjave zvaničnika Saveta ministara EU i Evropske komisije od pre nekoliko dana.

Jedini kompromis do koga pravna analiza DSS-a može da dovede je onaj sa potencijalnim koalicionim partnerima, pre svega socijalistima i koaliciji okupljenoj oko njih, koji ne žele da ruše sporazum sa Unijom.

DSS, da podsetimo, tvrdi da SSP koji su Božidar Đelić i Boris Tadić potpisali 29. aprila, nije SSP koji je parafiran 7. novembra, jer je njegovu primenu Holandija uslovila saradnjom sa Hagom. Zbog toga će 1. jula, kada je Privremeni sporazum trebalo da stupi na snagu (trgovinski deo SSP-a) automatski na snagu stupiti i suspenzija SSP-a, jer Srbija nije ispunila haški uslov. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc danas podnosi izveštaj u kome će, kako se nezvanično saznaje, dati negativnu ocenu saradnje Srbije sa tribunalom. I dok u DSS-u tvrde da je suspenzija posledica dodatog holandskog uslova u SSP, što je osnova za tvrdnju da je sporazum promenjen, pojedini pravni stručnjaci, među kojima i magistar pravnih nauka Vladimir Todorić, tvrde da je taj uslov postojao od početka u SSP-u.

– U SSP-u, u članu 2. stoji da je saradnja sa Hagom jedna od ključnih tačaka sporazuma koja se može iskoristiti za njegovu suspenziju i suspenziju Privremenog sporazuma. Holandija je iskoristila taj član da blokira implementaciju SSP-a, tako da onog moneta kada sporazum stupa na snagu on se automatski i suspenduje. Ova situacija, međutim, koliko god čudno izgledalo, Srbiji bi mogla da ide naruku – kaže Todorić.

On objašnjava da se u Savetu ministara odluke donose na dva načina, konsenzusom i kvalifikovanom većinom. Konsenzus je neophodan kada se sklapaju sporazumi koji se tiču proširenja EU, a većinom se donose odluke o monitoringu i sprovođenju trgovinskih sporazuma u koje spada i Privremeni sporazum. U slučaju Srbije, to bi značilo da posle 1. jula i suspenzije SSP-a većina zemalja, a ne svih 27 članica EU, može da odluči da se ukine suspenzija i da počne da se primenjuje Privremeni sporazum u kome se nalazi trgovinski deo.

Time bi bar za neko vreme Srbija bila oslobođena pritiska koji dolazi iz Holandije, svaki put kada treba da napravi korak napred ka evropskim integracijama. Holanđani bi, naravno, ponovo mogli da se ispreče na putu u trenutku kada bi Srbija podnela kandidaturu za članstvo u EU, tako što bi blokirali taj proces. Taj trenutak, međutim, iz sadašnje perspektive deluje kao daleka budućnost, ali bi do tada Srbija mogla da koristi sve pogodnosti koje joj donosi trgovinski deo sporazuma.

EU bi, naravno, i za ukidanje suspenzije Srbiji mogla da postavi neke uslove, od saradnje sa Hagom, preko prihvatanja misije Euleks na Kosovu, do formiranja proevropske vlade, na primer, ali u Beogradu niko ne želi da veruje u takvu mogućnost.

U Ministarstvu spoljnih poslova nisu, međutim, juče mogli da nam potvrde na koji bi način suspenzija mogla da bude ukinuta, odnosno da li je za njeno skidanje neophodan konsenzus ili kvalifikovana većina. Ne isključujući nijednu mogućnost, u MSP-u ističu da najpre treba sačekati da se vidi koja će formulacija biti iskorišćena za suspenziju Privremenog sporazuma.

Suspenzija SSP-a bi, s druge strane, mogla da posluži narodnjačkoj koaliciji da se elegantno izvuče iz predizborne priče o „poništavanju SSP-a” u novom sazivu parlamenta, uz moguće obrazloženje da je besmisleno poništavati nešto što se ni ne primenjuje.

To bi svakako olakšalo njihov položaj i u pregovorima oko sastavljanja nove vlade, s obzirom na to da koalicija oko Socijalističke partije Srbije, bez koje narodnjaci i radikali ne mogu da formiraju vladu, nije protiv ratifikacije SSP-a.

Do vlade sa socijalistima i radikalima bi, naravno, mogli da dođu i na drugi način, čak i da SSP dođe pred srpske poslanike, što bi, praktično vodilo njegovoj ratifikaciji (za to postoji većina, koju čine Lista za evropsku Srbiju, okupljena oko Demokratske stranke, LDP, stranke manjina i koalicija oko SPS).

U tom slučaju bi, naime, narodnjaci, mogli da se dogovore sa socijalistima da se odmah po ratifikaciji SSP-a ide i na usvajanje nekakve rezolucije kojom bi se utvrdilo da se SSP primenjuje i na teritoriji Kosova i Metohije.

Narodnjaci bi tada, kao što su uradili i na sednici Vlade Srbije kad se odlučivalo o SSP-u, ali i o energetskom sporazumu sa Rusijom, mogli da, kad SSP dođe na dnevni red, napuste sednicu ili bi čak mogli da glasaju i protiv ratifikacije ovog dokumenta. Na taj način ostali bi verni svojim predizbornim stavovima, ali bi dodatnom rezolucijom sačuvali i koaliciju sa SPS–PUPS–JS, ali i partijsku čast. Tako bi, praktično, bili usaglašeni stavovi i socijalista i narodnjaka po ovom pitanju, koje je ključno za sastavljanje nove vlade.

Podsećanja radi, socijalisti su još pre izbora bili za usvajanje rezolucije koju je predložila SRS, a na kojoj je definitivno i pala Vlada Srbije, koja je predviđala da Srbija može u EU samo kao celovita država, odnosno sa Kosovom i Metohijom u svom sastavu. Još tada je, međutim, Ivica Dačić rekao i da ta rezolucija ne znači „ne” evropskim integracijama.

Naruku tezi da DSS kompromis oko SSP-a može da pravi samo sa potencijalnim koalicionim partnerima, idu i izjave evropskih zvaničnika, koji navode da „samo novi pregovori mogu menjati potpisani sporazum”.

Oni ističu da, povrh pravne i tehničke nemogućnosti da se u potpisani SSP unose suštinske izmene, „uopšte ne postoji nikakvo poverenje u to da bi Vojislav Koštunica uopšte prihvatio sporazum s EU, imajući u vidu kakve je sve krajnje nepovoljne stavove izneo o tome”.

Na pitanje da li bi EU mogla prihvatiti da se s Vladom Srbije, u kojoj bi Koštunica opet bio premijer, ipak ponovo razmotri „neko kompromisno rešenje” za ugovorne odnose s Beogradom, izvori u Briselu su uzvratili da je to „teško zamislivo zato što je Koštunica, kome je isključivi cilj vlast, naneo veliku štetu odnosima Srbije s Evropskom unijom”.

I profesor međunarodnih odnosa na beogradskom Fakultetu političkih nauka Ivo Visković ocenio je da bi svaka promena u SSP-u dovela do podela unutar EU, što bi paralisalo pregovaranje sa Srbijom.

– Promena samo jednog zareza u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju traži saglasnost svih 27 zemalja članica EU, pa bi otpočinjanje novih pregovora Srbiju moglo da dovede u situaciju višegodišnjeg čekanja novog SSP-a – kazao je Visković u intervjuu novosadskom „Dnevniku”.

-----------------------------------------------------------

Od Judinog pečata do pravne analize

Pre ideje o „pravnoj analizi” Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja bi, kako navode u DSS-u, trebalo da pokaže na koji način Srbija u razgovorima sa EU može doći do najboljeg rešenja za državne i nacionalne interese, narodnjaci su u predizbornoj kampanji gotovo izričito bili za rušenje SSP-a.

– Hoću da kažem u ime DSS–NS da ne priznajemo potpis i svako ko protiv ovog upozorenja stavi potpis na Solanin sporazum snosi odgovornost za Srbiju. Nesumnjivo da se ovde radi o antidržavnom i protivustavnom činu – rekao je Vojislav Koštunica, lider DSS-a, pred potpisivanje SSP-a.

Andreja Mladenović, portparol DSS-a, poručio je Borisu Tadiću, predsedniku Srbije, da njegov potpis na SSP-u „nije potpis Srbije, već da on stavlja Judin pečat svoje partijske koalicije na Solanin sporazum”.

Koštunica je, takođe, 1. maja izjavio i da SSP mora da se nađe na dnevnom redu Skupštine Srbije, jer postoji Rezolucija parlamenta od decembra prošle godine koja izričito predviđa da svaki međunarodni sporazum koji Srbija sklopi, posebno SSP, mora da bude u funkciji očuvanja integriteta i teritorijalnog suvereniteta države. Dodao je, takođe i da „ovakav sporazum nije u funkciji teritorijalnog integriteta Srbije”.

Tri dana kasnije, on je izjavio da je SSP falsifikovan, da nalaže Srbiji da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom, te da će ga zbog toga novi srpski parlament odmah poništiti.

Koštunica je, u izjavi dostavljenoj Tanjugu, istakao da „sada, u ovako falsifikovanom Solaninom sporazumu, najmanje deset odredbi nalaže uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između Srbije i Kosova, kako je to Oli Ren već rekao”.

– Zbog toga je Solanin sporazum falsifikat i prevara i Srbija će odmah posle izbora poništiti Tadić–Đelićev potpis za nezavisnost Kosova na tom dokumentu – uveren je bio premijer.

D. Matović - M. R. Petrović

[objavljeno: 04/06/2008]

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Mladenović: Pravni tim DSS razmatra SSP

B92: DSS: Sporazumi sa EU nevažeći

Radio Televizija Vojvodine: DSS odlučio - nema ratifikacije ovakvog SSP