Izvor: Politika, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad dođeš u Južnu Afriku...
Kad dođeš u Južnu Afriku... prvo što će ti ispričati je vic: Koja je razlika između turiste i rasiste? – 15 minuta! Šala u kojoj ima više od pola istine...Nismo mi baš naučeni na sam rasizam, pa se kod naših ljudi posle dužeg boravka ovde uglavnom javi patriotizam, odnosno ljubav prema svemu našem i veličanje tog jugoslovenstva/srpstva, a time i potreba za omalovažavanjem svega tuđeg...Ja nisam neki strastan patriota, ali u ovoj konkurenciji, stvarno ispadosmo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << «nebeski narod»! Dakle, da ponovim da zaista nisam rasista, naprotiv, ali me do suza nasmeje ona naša izreka "radi k’o crnac"! Ne da su ljudi ovde lenji, nego u poređenju sa njima ovi naši ljudi ispadoše neviđeno vredni i radni! A to je svakom sasvim jasno poređenje!
Južnu Afriku zovu nacijom duge (rainbow nation), jer ima svakakvog naroda, sa svih krajeva sveta...Pa tako i naših...Uglavnom je to neki svet koji dođe u potrazi za boljim životom, da radi i gleda svoja posla...Manje-više, sa nekim planom da zaradi dovoljno da može da se vrati kući jednog dana i živi tamo dobro...Ovo nije neka gastarbajterska destinacija, nema sezonskih poslova, nema baš načina da se zgrne brdo love za kratko vreme... Najbolje prolaze oni koji su za nešto konkretno baš stručni...Ali nema ništa odmah...Tako da je ova zemlja dobra za one kojima se ne žuri i koji su spremni da tu žive i rade i polako stvaraju...
Ako ćemo pošteno,od trideset hiljada naših ljudi, možda ih hiljadu živi kako treba...Neki se baš nisu snašli, neki se nisu ni trudili, neki se zavaravaju da znaju nešto što ne znaju (a rade), neki i dalje pokušavaju, neki su na dobrom putu... Ima ovde i profesora, arhitekata, lekara, uspešnih biznismena, zaista vrednih zanatlija...Ali, to su, nažalost, ljudi koji se zbog loših iskustava drže po strani, uglavnom izbegavajući našu zajednicu...
Oni drugi se uglavnom druže sa sebi sličnima, što našim, što takvima drugih komšijskih nacija (Bugarima uglavnom) i zaista i jesu za izbegavanje...Oni koji se nisu snašli, iz kog već razloga, se baš nisu snašli i uglavnom se vraćaju...To je sad neka moda, mnogi se pakuju za Srbiju, u nadi da se tamo nešto promenilo i da će im tamo biti bolje...U toku je neki talas vraćanja kući, opravdano, čini se...To su uglavnom ljudi koji ovde nemaju dovoljno da prežive i jedino što ih je do sada sprečavalo je što nisu imali ni za kartu... I po meni je sramota, što za sve te godine ni toliko nisu skupili...
Domovina je, inače, i najpopularnija destinacija za godišnji odmor među našim svetom... Nema veze što košta triput više nego letovanje Mauricijusu, nema veze ni što taj Mauricijus nikad nećeš videti, bitno je da vidiš svoje i da budeš viđen... Onom logikom «bolje prvi u selu, nego zadnji u gradu", kako god ovde da živiš, tamo si tokom te tri, četiri nedelje, glavni! A za to mnogi ovde žive...Ponesu fotografije lavova na slobodi, bazena i kućerina (za koje uglavnom ne mogu da plate rentu), slikaju neke automobile koje nit mogu da plate, nit da upale, ali samo da se kod kuće vidi kako je nama ovde sjajno!
Ali, sve u svemu, nije nam baš ni loše... Moja logika je - dokle god živiš bolje nego što si živeo kod kuće - na dobrom si putu...A naš narod lepo kaže "ko radi, ne boji se gladi"! Svuda, pa i ovde u Južnoafričkoj republici, važi isto pravilo!
Jovana Martinović, Južnoafrička republika
[objavljeno: 04.12.2007.]
