Izvor: Dzungla.org, 23.Avg.2011, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolumna Ivan Cikić: Još jedna nedelja…
U Suburbijani sunce, i dalje, nemilosrdno prži. Avgust se bliži kraju, ali leto se ne predaje. Vrelo je i svuda oko nas, naše 'zvezde' i 'zvezdice' su napunile baterije na raznim plažama širom zemaljske kugle, i polako kreću da nas obasipaju svojim mudrostima i biserima.
Tako je i jedna 'diva' obnarodovala da će se kandidovati za narodnog poslanika. Ne znam da li je njoj ovo sunce udarilo u glavu ili joj se svideo način 'rada' našeg parlamenta, gde se prima plata za izležavnaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << pred tv kamerama. I to sve na nacionalnoj frekvenciji. A, možda joj je, nekim slučajem, sinula ideja da pred širokim narodnim masama, najzad, pokaže i svoj polni organ... Mislim na njen mozak, naravno...
Pažnju Suburbijanaca je, polako ali sigurno, počeo da privlači i popis stanovništva. Objavljeni su konkursi za instruktore i za popisivače, gde za ove prve prednost imaju oni koji rade u gradskim ili opštinskim upravama. Drugim rečima, ako ste član lokalnog 'country - cluba', dobićete privremeni posao, plaćen skoro u visini prosečnih zarada u Suburbijani. Trećim rečima, za one koji, možda, nisu razumeli, a ne verujem da ih ima, potrebno je da budete 'drug član biblioteke i da vam članska karta viri dva prsta iz džepa na košulji', kako bi to slikovito izrazio neponovljivi Zoran Radmilović u ulozi Radovana III. Ako niste član, lepo sedite kod kuće i čekajte da vas popišu, da vide koliki je broj potencijalnih birača na sledećim izborima...
Ovih dana je u Belom Gradu, glavnom gradu naše lepe Suburbijanice, održan Beer fest, iliti, po naški, Pivski vašar. Na tom vašaru, za sada nepoznati počinilac, je vitlao nožem i ranio deset posetilaca. Organizatori kažu da je obezbeđenje bilo odlično, a sa druge strane, ministar policije, mali hobit Ivica, kaže da je i policija dobro obavila svoj posao. I, tako će se prebacivati loptica iz jednog u drugo dvorište, možda se nađe počinilac tog nedela, ali ćemo ostati uskraćeni za pravog krivca. Pošto volim da postavljam pitanja na koja neću dobiti odgovor, to ću uraditi ponovo. Pitam se, šta bi bilo da obezbeđenje i policija nisu odradile svoj posao kako treba?
Još jedna stvar mi je privukla pažnju. Šetam, tako, ulicama svoga grada, kad ispred mene iskoči neki prodavac. Kaže, prodaje rasporede časova, po ceni od 100 dinara, a sav prihod ide deci bez roditeljskog staranja, ili tako nešto. Bi mi žao, pa uzmem dva komada. Dođem kući, kad i moja sestra uzela dva komada. Lepo, pomogli smo deci u nevolji, koliko smo mogli. Prođe par dana, opet ista situacija. Ovoga puta uzmem jedan raspored časova. Danas šetam gradom, ponovo. Ovog puta nisam ništa kupio. Mislim da su preterali. Ne znam ni dali novac ide toj ustanovi za koju su mi rekli, a ne znam ni ko su ti prodavci, uopšte, jer nemaju nikakvu identifikaciju. Možda delujem surovo i bez srca, ali ova pojava počinje da mi smeta...
Iza kraj, jedna vest koja stiže iz dalekog nam Japana. U ruševinama, nakon zemljotresa i cunamija, radnici su, dosad, našli oko 970 miliona jena, što iznosi oko 12 miliona dolara. Ne daj, Bože, da se kod nas desi tako nešto, i da se radi na raščišćavanju ruševina, redosled radnji kod nalaženja novca bi izgledao ovako: radnik Žika, sa kolegom Mikom, pronašao novac. Napunili svoje radničke pantalone, pa pronalazak novca prijavili predradniku Lazi, koji je uzeo tačno onoliko koliko su Žika i Mika uzeli zajedno. On je, dalje, novac prosledio šefu Peri, koji je, takođe, morao da uzme svoj deo. Novac, zatim, ide do direktora Jove, koji će ga, nakon što i on 'štrbne' svoj deo, proslediti do predsednika kompanije Mite, za koga je ostalo sasvim dovoljno. A, sutradan, naslov u novinama: 'Pronađen još jedan prazan sef u ruševinama.'...
Eto, dragi moji Suburbijanci, ovo su stvari koje su mi najviše privukle pažnju ove nedelje. Čuvajte se ovih vrućina, a ja vas pozdravljam, sve do sledećeg čitanja...
Ivan Cikić
