Izvor: Politika, 28.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Značaj porodičnih mreža
U poduzorku domaćica imamo 71 odsto ispitanica bez završene osnovne škole. Oko dve trećine njih su udovice ili su udate za osobe s niskim prihodima.
Značaj obrazovanja za zaštitu od siromaštva je još uočljiviji kod penzionera. Od siromaštva je zaštićeno 79 odsto onih koji imaju završenu višu školu ili fakultet, 59 procenata sa srednjom školom i svega 40 odsto penzionera sa osnovnim i nižim obrazovanjem. Nešto slabiji dodatni izvor rizika za penzionere u pogledu siromaštva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predstavlja brak sa nezaposlenom osobom ili domaćicom, tj. sužavanje izvora prihoda.
I nezaposleni su u ovom pogledu diferencirana kategorija. Siromaštvu i riziku od siromaštva nešto manje su izloženi oni koji imaju povremeni posao (30 prema 38 procenata kod onih koji ne rade), kao i oni koji su kraće vreme odsutni sa tržišta rada. Siromaštvo i rizik od siromaštva su nešto češći kod starijih nezaposlenih nego kod mlađih (40 prema 33 odsto). Nezaposleni koji su u braku s domaćicom, nezaposlenim ili manuelnim radnikom gotovo duplo više se suočavaju sa siromaštvom nego ostali nezaposleni (52 prema 33). Konačno, diferencijacija je najvidljivija s obzirom na stepen stručne spreme: od statusa i rizika siromaštva zaštićeno je 79 odsto nezaposlenih s višom ili visokom stručnom spremom, 68 odsto sa srednjom, 52 sa osnovnom školom i samo 27 odsto onih koji nemaju ni osnovno obrazovanje.
Jasno je, dakle, da mlađe i obrazovanije nezaposlenost pogađa kraće, a porodične mreže štite bolje, dok je za manje kvalifikovane, starije nezaposlene van Beograda, koji žive u braku s pripadnicima sličnih grupa, rizik od ovog problema veći.
Iz svih ovih nalaza se može izdvojiti nekoliko faktora koji bitno utiču na stepen rizika od siromaštva u Srbiji u vreme deblokirane transformacije. To je, pre svega, isključenost sa tržišta rada. Pretnji siromaštva su najviše izložena domaćinstva sa slabom radnom angažovanošću. Drugi faktor je nizak stepen obrazovanja. On povećava rizik od siromaštva – i kod zaposlenih, i nezaposlenih, ali i kod penzionera. Treći činilac je nepovoljna privredna i vlasnička struktura. Zaposleni u državnim firmama i privredno slabije razvijenim regionima mogu se naći pred rizikom siromaštva čak i ako imaju fakultetsko obrazovanje. Ovaj faktor više pogađa žene nego muškarce. Starost je posredno vezana za neke od već pomenutih činilaca, ali je i najvažniji uzrok teže adaptacije na promene u privrednom i društvenom sistemu. Poseban problem je sporo prilagođavanje tržištu rada, gde su sve češće potrebna veća znanja i veštine, kao i spremnost na veću pokretljivost.
Siromaštvo i dalje najviše ugrožava nezaposlene i domaćice, sitne poljoprivrednike i nekvalifikovane zaposlene. Donekle je povećan stepen rizika i za obrazovanije kategorije zaposlenih, pre svega kao rezultat spore privredne transformacije. Situacija je najteža kod onih koji imaju nisku ili nikakvu kvalifikaciju, bilo da su zaposleni, nezaposleni ili penzioneri, a efekti se umnožavaju ukoliko se sa sličnom pozicijom suočava i bračni partner. Usporena privredna transformacija dovodi, dakle, do porasta društvenih nejednakosti – u smislu ograničavanja socijalne integracije i povećanja siromaštva kod najnižih društvenih slojeva, ali i u smislu većeg rizika kod prelaznog i srednjeg sloja. Posebnu pretnju predstavlja dugotrajno siromaštvo kod zaposlenih i nezaposlenih mladih i sredovečnih koje može dovesti do stvaranja odgovarajućih "kulturnih markera" i takozvane kulture siromaštva, s posebnim stavovima, vrednostima i ponašanjem.
Sociolog, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Slobodan Cvejić
[objavljeno: 28.09.2006.]
