Izvor: Blic, 09.Mar.2010, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zmije popularnije od pasa i mačaka
Kod većine ljudi tarantule, zmije, škorpije, leteće veverice, pacovi, činčile, izazivaju strah, ali ih sve veći broj Beograđana drži kao kućne ljubimce. Prema rečima veterinara, čuvanje „egzotičnih“ životinja u kući, u većini slučajeva stvar je pomodarstva, koje se od početka ove godine naglo širi prestonicom.
Predrag S. (31) uzgajivač reptila sa Dedinja, ima u kući osam terarijuma u kojima živi oko 15 reptila, među kojima su piton, kukuruzni smuk, mlečna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zmija, gekon, bradata agama i druge vrste .
- Prve reptile nabavio sam 1998. Njihovo održavanje je veoma jednostavno, spavaju u terarijumima, a hrane se miševima i insektima. Za zmije u prodavnicama životinja kupujem miševe, a jedu dva do četiri puta mesečno, dok se gušteri hrane insektima, koje posebno uzgajam za njih u malom insektarijumu. Svi moji prijatelji u početku su se plašili da me posete zbog ovih ljubimaca, ali kad dođu i vide ih oslobode se, opuste i sve se završi tako što drže zmije na krilu i igraju se sa njima - kaže Predrag i dodaje da prema njegovim ljubimcima, ima isti odnos kao i oni ljudi koji u kući drže psa, mačku ili papagaja. Ne kaže kako i gde kupuje svoje ljubimce, ali naglašava da su poreklom sa raznih kontinenata, iz Afrike, Azije, Južne Amerike.
- Kada se desi da se neka od njih razboli odvedem ih u „Radionicu za opravku malih životinja", jer samo tamo znaju da ih „poprave" - kroz osmeh priča Peđa.
Veterinar Nataša Đorđević sa lečenjem egzotičnih životinja počela je još na fakultetu.
- Među vlasnicima neobičnih ljubimaca, najviše je onih koji nam donose bolesne guštere, iguane, zmije, ali i pacove i druge glodare. Od početka ove godine broj pacijenata se povećao pa ne dolaze samo vlasnici ovakvih životinja iz Beograda, već iz cele Srbije. Svi oni žale se kako ne mogu da pronađu adekvatnog veterinara, kada se njihov ljubimac razboli, jer je malo onih koji leče reptile. Oko 50 reptila kod nas ima zdravstveni karton, a problemi sa zdravljem kod egzotičnih ljubimaca nastaju jer vlasnici ne znaju kako se drže, i čime se hrane. Razlog tome je što je jako malo pravih ljubitelja ovih životinja, većina njih drži ih iz pomodarstva koje kod nas, čini mi se uzima maha - priča Nataša, koja danas radi u veterinarskoj ambulanti „Radionica za opravku malih životinja", u kojoj se od 2006. leče „egzotični" kućni ljubimci.
Njeno iskustvo pokazuje da je na pregledu lakše obuzdati zmiju od tri i po metra nego mačku. Kaže da su sitnije životinje nemirne, pa se prema njima odnose kao prema maloj deci, smiruju ih razgovorom, daju im keks, igračke i tome slično.
Mirjana Ranković, radnica u prodavnici kućnih ljubimaca „Pet plus" u Balkanskoj ulici, kaže da se sve više kupaca, raspituje za zmije, škorpije, tarantule i razne vrste guštera.
- Ne držimo te vrste životinja, i čini mi se da ih ljudi traže samo zato što je to danas popularno u svetu. Pas, mačka, papagaj su klasične životinje, a ljudi valjda hoće da se razlikuju, pa ako ne mogu nikako drugačije, onda preko čudnog kućnog ljubimca – kaže Mirjana.
Boa oko struka
Nataša Đorđević naglašava da „Radionicu za opravku malih životinja", često posećuju neobični pacijenti, ali i čudni vlasnici. - Nedavno je bila jedna gospođa sa bolesnom boom, zmijom dugačkom dva metra. U ordinaciju je došla u debeloj zimskoj jakni, a zmiju je nosila na sebi. Kada je otkopčala jaknu, videli smo da joj je zmija obmotana oko pola trupa, a objasnila je da je tako navikla da je nosi. Zmiju smo odmotali za pregled, da bi je posle na isti način ona odnela kući.
Pošto centimetar zmije?
Direktor zoološkog vrta, Vuk Bojović, priča da je jedan Beograđanin pre nekoliko godina doneo iz Egipta krokodila i kajmana, i držao ih kao kućne ljubimce.
- Kad je uvideo koliko je zahtevan posao čuvanja reptila, pozvao me je i dogovorili smo se da ih pokloni zoo vrtu - kaže Bojović i dodaje da u svetu postoje zoo šopovi, gde se kupuju egzotične životinje, a zmije se naplaćuju po centimetru.
- Kod nas ljudi uvoze reptile, ali za to su potrebne razne dozvole, pa se uglavnom to radi ilegalno. Uvezu dve do tri životinje i kada se one razmnože prodaju ih - objašnjava Bojović.
