Izvor: S media, 03.Apr.2012, 00:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto ćuti šumadijski seljak
Protest poljoprivrednika zbog promene načina davanja državnih subvencija nije okončan, već je samo „zamrznut” do 24. aprila, do kada je rok, kako su rekli nezadovoljni vojvođanski paori, da država i resorni ministar ispune njihov zahtev o povratku na pređašnji sistem subvencija – po 14.000 dinara po hektaru.
To je bio drugi veliki protest zemljoradnika u poslednje dve godine. U oba slučaja zemljoradničkog nezadovoljstva prednjačili su vojvođanski ratari. U dugim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << traktorskim kolonama nije bilo nikoga južno od Save i Dunava. Izostala je svaka vrsta solidarnosti.
Šta je razlog što se zemljoradnici iz centralnog dela Srbije ne uključuju u traktorske kolone koje blokiraju puteve? Da li, možda, nisu solidarni sa svojim kolegama ili jednostavno nisu mnogo državnih para dobili kroz subvenciju po hektaru, pa nisu zato mnogo ni izgubili?
Poljoprivrednici predali zahteve Dačiću i otišli zajedno na doručak (VIDEO, FOTO)
Poljoprivrednici: Dačić popustio, dolazimo sutra
Blokirani putevi širom Srbije (VIDEO)
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, koji je poznat i po tome što je poveliku grupu zemljoradnika iz svoje Jagodine vodio u Beč, kaže da seljaci iz njegovog kraja verovatno nisu imali motiv da učestvuju u pomenutom protestu.
"U Vojvodini seljaci imaju po 300, 400, 500 hektara zemlje, a u centralnoj Srbiji toga nema. Kod nas se smatra da je i 10, 15 hektara veliki posed. Dobro je što će se ubuduće premije davati po prinosu, jer će onaj ko uloži i dobije više i zaraditi više", kaže Palma koji nije želeo da komentariše podatke koji su se čuli u javnosti da je čak oko 80 odsto državnih subvencija kroz davanja po hektaru otišlo u Vojvodinu.
Za razliku od vojvođanskih seljaka koji su organizovani i koji imaju mnogo udruženja, njihove kolege iz centralne Srbije kao da se teže udružuju i prava je muka naći neko njihovo udruženje koje bi bilo zainteresovano za mere koje su izazvale protest. Državna davanja po hektaru i prinosu više se odnose na žitarice i industrijsko bilje, ali ne i na proizvodnju mleka, mesa, voća, povrća koje se više proizvode u centralnom delu.
(Politika)
