Izvor: B92, 21.Sep.2022, 11:52
Ukrajina gubi teritoriju poput Mađarske?; "Naivna ucena"
U istočnoj Ukrajini je planiran referendum u delovima, koji žele da se pripoje Rusiji, u kojima bukti rat više od 200 dana.
Glasanje bi otvorilo vrata formalnoj aneksiji delova ukrajinske teritorije od strane Rusije, što je izazvalo snažne osude zapadnih lidera.
Samoproglašene narodne republike Lugansk (LPR) i Donjeck (DPR), koje je ruski predsjednik Vladimir Putin priznao kao nezavisne države neposredno pred početak invazije, tvrde da će od 23. do 27. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << septembra održati referendume o pripajanju Rusiji.
Regije Herson i Zaporožje, koje Rusija još nije priznala kao nezavisne države, takođe tvrde da će organizovati svoje referendume.
Rusija ne kontroliše potpuno nijednu od četiri regije, a svega 60 posto regije Donjeck je u njenim rukama.
Rusija kontrolira više od 90.000 kilometara kvadratnih, ili oko 15 posto teritorije Ukrajine, što je otprilike kao površina Mađarske ili Portugala.
S teritorijom Krima, i još četiri spomenute regije, Rusija bi dobila teritoriju veličine američke savezne države Pensilvanija.
Ako Rusija nastavi s planovima za referendume i sebi priključi četiri regije, Ukrajina bi se, kao i njeni saveznici, iz ruske perspektive, borila protiv same Rusije.
To bi izazvalo rizik od direktne vojne konfrontacije Rusije i NATO-a, što je scenario za koji je američki predsednik Džo Bajden rekao da bi vodio u treći svetski rat, jer članice NATO-a Ukrajinu snabdevaju oružjem i osiguravaju joj obaveštajne podatke.
Samim tim, užurbano nastojanje Rusije da formalno pripoji još jedan veliki komad ukrajinske teritorije moglo bi da dovede do daljnje eskalacije.
Ruska nuklearna doktrina dozvoljava upotrebu nuklearnog oružja ako se zemlja nađe pod udarom nuklearnim ili drugim oružjem za masovno uništenje, ili ako se postojanje države Rusije nađe u opasnosti zbog napada konvencionalni oružjem.
Ukoliko Ukrajina ne pristane da prekinei borbu za svoju izgubljenu teritoriju, Rusija bi morala da angažuje značajne vojne snage za odbranu novopripojenih regija, koje još uvek nisu u potpunosti pod ruskom kontrolom.
"Sva ova priča o trenutnim referendumima je apsolutno nedvosmislen ultimatum Rusije Ukrajini i Zapadu", tvrdi Tatjana Stanovaja, osnivač firme za političke analize R. Politik.
Ukrajina tvrdi da je pretnja referendumima "naivna ucena" i znak da strah Rusije raste.
"Ovako izgleda strah od poraza. Neprijatelj strahuje i reaguje primitivno", mišljenja je Andrij Jerak, šef osoblja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba kaže: "Rusi mogu da rade šta god hoće, ali to neće promeniti ništa.".
Ukrajina navodi da neće stati sve dok i poslednji ruski vojnik ne bude izbačen sa njene teritorije.
Kijev kaže da nikada neće prihvatiti da Rusija kontroliše njenu teritoriju i poziva Zapad da joj isporuči više oružja, i bolje oružje, kako bi se borila protiv ruskih snaga.
Konflikt na istoku Ukrajine počeo je 2014. godine, nakon što u revoluciji zbačen proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič.
Nakon što su ruske snage 27. februara 2014. godine preuzele kontrolu nad Krimom, na kojem je rusko stanovništvo većinsko, a koji je u doba bivšeg SSSR-a ustupljen Ukrajini, 6. marta tamo je održan referendum o pripajanju Rusiji.
Lideri Krima saopštili su da je 97 posto glasača izrazilo želju da se odvoje od Ukrajine i pripoje Rusiji.
Dana 21. marta, manje od mesec dana nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, Rusija je formalno pripojila poluostrvo.
Kijev i Zapad tvrde da su održavanjem referenduma prekršeni ukrajinski Ustav i međunarodni zakoni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
