Izvor: Politika, 30.Maj.2011, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribunal o zločinima u Srebrenici
Bošnjačke žene, deca i stari ljudi odvedeni su iz enklave, a 7.000 do 8.000 muškaraca bosanskih muslimana sistematski je pobijeno, piše u presudi Haškog suda
„Snage bosanskih Srba izvršile su genocid protiv bosanskih muslimana. Oni koji smišljaju i realizuju genocid teže da liše čovečanstvo raznolikog bogatstva koje mu daju nacionalnosti, rase, etničke grupe i vere. To je zločin protiv celog čovečanstva, jer škodi, ne samo grupi koja je na meti uništenja, nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << celom čovečanstvu.”
Ovim rečima počinje presuda Žalbenog veća Haškog tribunala, kojom je prvi put u istoriji tog suda, 2004. godine, izrečena presuda za genocid u Srebrenici. Tom presudom, general Radislav Krstić, komandant Drinskog korpusa VRS, osuđen je na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida.
Bošnjačke žene, deca i stari ljudi odvedeni su iz enklave, a 7.000 do 8.000 muškaraca bosanskih muslimana sistematski je pobijeno, piše u presudi.
Broj bosanskih muslimana u Srebrenici pre njenog pada u ruke VRS 1995. godine iznosio je oko 40.000.Iako je ova populacija činila relativno mali procenatukupne muslimanske populacije u BiH, značaj srebreničkih muslimana ne svodi se samo na njihov broj. Srebrenica i okolna regija srednjeg Podrinja imali su ogromnu stratešku važnost za rukovodstvo bosanskih Srba. Bez Srebrenice, etnički srpska država Republika Srpska, koju su oni težili da stvore, ostala bi podeljena na dva razdvojena dela i njena povezanost sa Srbijom bila bi onemogućena, navedeno je u presudi.
Kontrola nad srebreničkom regijom zato jebila od vitalnog značaja za cilj nekih lidera bosanskih Srba da stvore jedan održiv politički entitet u Bosni, ali isto tako i za dalji opstanak muslimana. Budući da je većina muslimanskog stanovništva te regije do tada, već našla utočište u srebreničkoj enklavi, likvidacijom te enklave postigao bi se cilj–čišćenja cele regije od njenog muslimanskog stanovništva. Poredtoga, Srebrenica je bila važna zbog svog velikog značaja i u očima muslimana, i uočima međunarodne zajednice. Od svih „zaštićenih zona” koje je Savet bezbednosti UN uspostavio u Bosni, oči sveta najviše su bile upereneu Srebrenicu.
U svojoj rezoluciji kojom Srebrenicu proglašava zaštićenom zonom, Savet bezbednosti je istakao da u njoj „ne treba da bude nikakvih oružanih napada niti bilo kakvih drugih neprijateljstva”. Ovu garanciju zaštite potvrdio je i komandant zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija u Bosni, potkrepivši je raspoređivanjem trupa UN.
Pretresno veće je utvrdilo da su general Krstić i general RatkoMladić bili u stalnom kontaktu i da, ako je general Mladić znao za ubijanja, bilo bi prirodno da je za njih znao i Krstić.
Krstić je, kako je utvrđeno, bio prisutan na sastancimakoje je general Mladić sazvao u hotelu „Fontana” 11. i 12. jula 1995. godine. Na sva tri sastanka bili su prisutni vodeći predstavnici Unproforai vodeći predstavnici bosanskih civila. Na tim sastancima se razgovaralo o sudbini bosanskih muslimana posle pada Srebrenice.
Time je sud utvrdio da je on znao zaodluke generala Mladića da se stanovništvo autobusima transportujeod Potočara na teritoriju pod kontrolom muslimana i da se prethodnoproveri ima li među njimaratnih
zločinaca. Bratunačka brigada je sastavila spisak od više od 350 osumnjičenih ratnih zločinaca za koje se smatralo da su na području Srebrenice.
Činjenica je da je Krstić bio prisutan u bazi Potočari poslepodne 12. jula, kad je viđen kako se savetuje s drugim višim oficirima, među kojima je bio i general Mladić, i to je dokaz da je bio upoznat s tim da će biti počinjen genocid. Većeje zaključilo da je Krstić morao znati za užasne uslove u kojima su se nalazile muslimanske izbeglice.Zaključeno jeda je on morao da shvati da je sudbina tih ljudi neizvesna, ali da nije preduzeo nikakve korake da to raščisti s generalom Mladićem.
Pretresno veće jezaključilo i to da su vojnici Holandskogbataljona tek 13. jula 1995. godine primetili jasne znakove da bosanski Srbi streljaju neke od muškaraca bosanskih muslimana koji su bili odvojeni ida su njihovi lični predmeti uništeni. Krstić je morao da zna da se muškarci koji su uspeli da se ukrcaju u autobuse sa ženama, decom i starijima izvode izautobusa u Tišći.
Pogubljenja su počela u 10 i trajala su do 15sati. Između 13i 14 časova,deset vojnika pridružilo se jedinici u kojoj je bio DraženErdemovića,pripadnik Desetog diverzantskog odreda, kako bi pomogli u streljanju. Kad su pogubljenja na Vojnoj ekonomiji Branjevo završena, Erdemović i drugi pripadnici njegove jedinice odbili su da dalje ubijaju i otišli su u kafić. Ljudi koji su došli iz Bratunca otišli su u Dom kulture u Pilici, gde su nastavili s pogubljenjima. Oni su nakon 15-20 minuta došli u kafić i rekli da je „sve gotovo“.
Pretresno veće je utvrdiloda su pripadnicivojne policije Zvorničke brigade bili prisutni na tom području pre pogubljenja, verovatno radi čuvanja zarobljenika i pomaganja pritransportu na mestapogubljenja.Konačno, mehanizacija ioprema inženjerske čete Zvorničke brigade bila je angažovana za ukopžrtava između 14. i 16. jula 1995.
Kada je reč o pogubljenjimana brani u Petkovcima, veće je utvrdilo da su vozači i kamioni 6.pešadijskog bataljona Zvorničke brigade korišćeni za prevoz zatočenika iz škole u Petkovcima 15. jula i da je inženjerska četa Zvorničke brigade bilaraspoređena na rad s opremom za zemljane radove kako bi pomogla prilikom ukopa žrtava.
Svi zločini koji su usledili poslepada Srebrenice izvršeni su uzoni odgovornosti odgovornosti Drinskog korpusa. Postoje jaki dokazi da su zločinačkim aktivnostima upravljali nekičlanovi Glavnog štaba VRSpod vođstvom generala Mladića.
Većejeutvrdilo da je komanda Drinskog korpusaizražavalaneslaganje s naređenjima generala Mladića i da imadokazao Krstićevom suprotstavljanju
naređenju koje je izdao GŠ, ali da je Krstić ipak ostao lojalan generalu Mladiću,uprkos tome što je znao za njegovu ulogu ugenocidu u Srebrenici.
U presudi Draženu Erdemoviću utvrđeno je da su između 13. i 22. jula 1995. pripadnici VRS i policije bosanskih Srbapogubili hiljade bosanskih muslimana na različitim lokacijama.
Dana 16. jula 1995. Erdemovićev odred dobio jenaređenje da odena poljoprivredno dobro ublizini Pilice. Obavešteni su da će autobusi s civilimastarim od 17 do 60 godina iz Srebrenice, koji su sepredali snagama bosanskih Srba, tokom celogdana pristizati na ovo poljoprivredno dobro. Po pristizanju, muslimani suodvođeni ugrupama od po deset na polje pored zgrada poljoprivrednog dobra,gde su ih poređali leđimaokrenutim Erdemoviću i drugima iz njegove jedinice. Na taj način ubijeno je na stotine nenaoružanih ljudi. Veće je prihvatiloda je Erdemovićpočinio zločinepod pretnjom smrti.
„Poštovani sude, ja sam to morao da radim. Da sam odbio,ubili bi i mene sa tim ljudima. Kad sam odbijao da radim, rekli su mi: ’Ako ti je žao, stani i ti s njima da i tebe ubijemo’.Meni nije bilo žaomene, meni je bilo žao moje porodice, moje supruge i moga sina koji jetada imao devet meseci i nisam mogao da odbijem jer bi me ubili”, rekao je Erdemović, koga je Tribunal osudio na pet godina zatvora.
Ujedinici je situacija bila takva daje komandir grupe imao pravo da na mestu strelja svakog pojedincakoji ugrožava bezbednost grupe ili se na bilo koji način suprotstavljakomandiru grupe koga je postavio komandant Milorad Pelemiš, kazao je Erdemović.
----------------------------------------------------
Gradić i zona
Srebrenica je gradić smešten u istočnoj Bosni i Hercegovini. Istim imenom je nazvana i takozvana zaštićena zona Ujedinjenih nacija, koja je bila zamišljena kao bezbedna enklava, uspostavljena da bi se njeno civilno stanovništvo zaštitilo od rata. Međutim, od jula 1995, ime grada Srebrenice vezuje se i za užasne događaje, a brutalnost i surovost s kojom je vojska bosanskih Srba postupala prema nevinim civilima sada je dobro poznata i dokumentovana, utvrdio je Tribunal u presudi Krstiću.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 30.05.2011.
