Izvor: Blic, 12.Nov.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stereotipi obavezni
Svi koji su imali priliku da napišu nešto o filmu “Parada“, čak i pozitivno, prebacili su scenaristima i reditelju Srđanu Dragojeviću da je pun kliširanih likova. Kao film je duhovit, pošten, gledljiv, ali su sve komične ličnosti bazirane na stereotipima.
Nije potrebno mnogo teorijskog znanja, već samo malo iskustva, pa zaključiti da nema dobre komedije, čak ni tragikomedije, bez stereotipa, i to čak od gorke satire pa sve do lake zabave.
Cincarin je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznata škrtica (Sterijin Kir-Janja), Crnogorac hvastavac (Nušićev Čovek bez noge u „Putu oko sveta"), primitivna Srbenda (Kovačevićev Radovan Treći), a da ne govorima o likovima „Kursadžija" i „Indeksovog radio-pozorišta".
Stereotipi su obavezni, a od mere dara ili genijalnosti zavise kako će oni biti obrađeni dijalogom, tokom radnje ili nekim novim tretmanom. Čak i takvi geniji koji su stvarali epohu u istoriji komediografije nisu se libili stereotipa.
Glupi birokrati iz Gogoljevih drama su već bili opšte mesto svetske komediografije, kad je on počeo da ih prikazuje u svom „Revizoru", kao i Sterijini lažni patrioti u „Rodoljupcima". Čak i avangardni Jonesko je polazio od glupih malograđana i njihovog ispraznog jezika kad ih je ovekovečio naslonjen na tradiciju rumunskog satiričara Karađalea.
Koliko god Čehov žudeo da mu reditelji za života, ili bar posle smrti otkriju humornu crtu u njegovim komadima, neće se niko nikad grohotom smejati njegovom Ivanovu, Ranjevskoj ili Peći Trofimovu, osim možda Šarloti, jer je kliše nemačke guvernante.
Ostale ličnost njegovih drama su suviše suptilne da bi bile likovi istinske komedije. A kad je u mladosti pod imenom Antoše Čehonte pisao smešne, nimalo genijalne humoreske da bi zaradio koju rublju, naravno, da je koristio komične stereotipe tih decenija druge polovine XX veka u Rusiji.
Povezane vesti: Festivali u dve-tri reči Radovanov Mihiz
