Izvor: B92, 25.Avg.2010, 01:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija očekuje uzdržanost suseda
Beograd -- Srbija očekuje da države s prostora bivše SFRJ, koje su priznale Kosovo, budu uzdržane prilikom izjašnjavanja o rezoluciji o Kosovu u Generalnoj skupštini UN.
Srbija očekuje i da Bosna i Hercegovina glasa za srpski predlog, rečeno je listu "Danas" u državnom vrhu u Beogradu.
Od BiH se očekuje da ovoga puta podrži politiku Beograda, ali Sarajevo još nije zauzelo konačan stav, rekli su sagovornici lista "Danas" iz državnog vrha Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prema rečima sagovornika lista "Danas", Srbija "nema iluzija" da će zemlje koje su uspostavile diplomatske odnose s Prištinom podržati dokument kojim se osporava nezavisnost, ali zbog "evropskih ciljeva dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje" smatra da bi njihovi predstavnici trebalo da budu uzdržani.
Ovo je suština poruke koju su diplomatski predstavnici Srbije prethodnih dana preneli zvaničnicima u Zagrebu, Podgorici, Skoplju i Ljubljani. Hrvatska, Crna Gora i Makedonija još nisu dale konačan odgovor, dok je Slovenija jasno saopštila svoje protivljenje rezoluciji koja nije usaglašena sa Evropskom unijom.
"Ne postoji realna mogućnost da bilo koja zemlja regiona koja je priznala Kosovo prihvati taj poziv Beograda, i to ne zbog Prištine, već zbog Vašingtona. Reč je o tome da sve države Zapadnog Balkana žele da budu saveznici SAD, a očigledno je da je pritisak te svetske sile u vezi kosovskog pitanja vrlo snažan", ocenjuje Žarko Puhovski, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
Puhovski napominje da Beograd najviše što može da očekuje od nekih zemalja jeste takozvano "glasanje nogama", odnosno da u trenutku glasanja njihovi predstavnici ne budu u sali Generalne skupštine.
"To je najviše što Srbija može da dobije. Iako mislim da je to i nerealno, postoji eventualna mogućnost da Makedonija napusti sednicu GS UN u trenutku izjašnjavanja o rezoluciji", ističe Puhovski.
Naš sagovornik naglašava da Hrvatska, kada je reč o kosovskom pitanju, ima i radikalnije stavove od drugih zemalja u regionu, tako da Srbija ne može polagati nade u Zagreb.
"Uopšte uzev, očigledan je princip percipiranja stvari po kojem "neprijatelj mog prijatelja i moj je neprijatelj", zaključuje Žarko Puhovski.
Prema ocenama Aleksandra Popova, kopredsednika regionalne Igmanske inicijative, nisu realna očekivanja Beograda da zemlje zapadnog Balkana budu uzdržane prilikom glasanja u GS UN.
"Bilo koja zemlja s prostora bivše Jugoslavije koja je priznala kosovsku nezavisnost nema šanse da prihvati poziv Beograda na suzdržanost, pre svega jer bi time na indirektan način poslala poruku da je pogrešila kada je priznala državnost Kosova. Ovde je više reč o zanosu velikog finala i pokušajima da što veći broj zemalja stane na stranu Srbije", ističe Popov.
On napominje da je specifičnost BiH jedina koja kvalifikuje tu zemlju da bude na strani Srbije u UN.
"Zbog neusaglašenosti tročlanog veća BiH po pitanju Kosova, ta zemlja nije, a čini se da neće ni u skorijoj budućnosti, priznati kosovsku državnost. Zbog toga je otvorena opcija za tu zemlju suzdržanost ili čak i glasanje za srpski predlog rezolucije", naglašava Popov.
Navodeći razloge zbog kojih Srbija upućuje takav poziv zemljama regiona, budući da je državni vrh u Beogradu svestan da su male šanse da rezoluciju podrže države koje su priznale Prištinu,sagovornik lista "Danas" ocenjuje da je tu pre svega reč o "demonstraciji domaćem javnom mnjenju" da vlast čini sve da rezolucija dobije što veću podršku u UN.
"Pritisak velikih sila je izrazit i vlast praktično demonstrira građanima Srbije da radi sve što je u njenoj moći", zaključuje Aleksandar Popov.
