Izvor: Politika, 19.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spor koči nove investicije
Zahlađenje odnosa između Beograda i Zagreba imaće kratkoročne, ali ne i dugoročne posledice po srpsko-hrvatske ekonomske odnose
Najnovije zahlađenje odnosa između zvaničnog Beograda i Zagreba imaće kratkoročne, ali ne i dugoročne posledice po srpsko-hrvatske ekonomske odnose, kažu za „Politiku” biznismeni i privrednici koji rade u ove dve države.
Rodoljub Drašković, vlasnik „Svislajona”, a odnedavno i vlasnik fabrike keksa u Sisku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne veruje da će se političke odluke odraziti na privredu.
– Siguran sam da političke odluke neće ugroziti naše poslovanje – kaže Draškovići dodaje: – Da se privrednici pitaju prošlost bismo ostavili iza sebe, a više bismo ulagali u privredni razvoj i standard građana. Ako država bude uvodila ekonomske barijere, onda neka se država bavi i ekonomijom. Saradnja se nastavlja nesmetano, a znam da to misle i hrvatski privrednici.
U sličnom duhu govori i Vladimir Bokan, generalni direktor hrvatske „Ideje”, koji kaže da „kapital nema boju”. Po njegovom mišljenju biznis je stabilan, a privrednici se ne bave mnogo političkim odlukama, niti imaju vremena za to.
Da će najnovije zahlađenje odnosa između Beograda i Zagreba ostaviti traga na privredu, tvrdi Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju pri Privrednoj komori Srbije, pozivajući se na to da je iskustvo iz prethodnog perioda pokazalo da se politička klima odražava na posao.
– U slučaju ove dve zemlje to se pokazalo i posle hrvatskog priznanja nezavisnog Kosova, kada su naprasno otkazane posete privrednika, a saradnja i ulaganja usporena – kaže Miletić i dodaje: – U međuvremenu smo, imali jedan viši nivo saradnje. Dosadašnja ulaganja i investicije neće biti ugrožene, ali će tužbe sigurno uticati na dalje investicije. Dugoročno možda neće biti posledica, ali će u ovom trenutku saradnja biti usporena.
Statistički podaci govore u prilog Miletićevih navoda. „Politika” je već objavila da je od januara do aprila (Hrvatska je priznala nezavisnost Kosova 19. marta) smanjen hrvatski izvoz u Srbiju dečje hrane za 22,4 odsto, supa u kesicama za 32,7 odsto, slatkiša za 10,6 odsto, raznih začina i umaka za 38,4 odsto itd.
S druge strane, ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske za prvih devet meseci ove godine iznosila je 793,7 miliona dolara što je za 27,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz u Hrvatsku iznosio je 339,3 miliona dolara i beleži porast od 44,1 procenat u odnosu na isti period prošle godine. Uvoz iz Hrvatske se povećao za 16,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine i iznosi 424,4 miliona dolara. Deficit u robnoj razmeni iznosi 85,1 milion dolara, pokazuju najnoviji podaci Biroa za regionalnu saradnju PKS-a.
Naši pokušaji da tokom jučerašnjeg dana stupimo u kontakt sa predstavnicima Hrvatske gospodarske komore u Beogradu i drugim hrvatskim kompanijama koje posluju u Srbiji nisu urodili plodom.
Nedavno je Goran Masnec, direktor Hrvatske gospodarske komore u Beogradu, rekao da u Srbiji posluje oko 200 hrvatskih firmi, da je ona treća zemlja po veličini hrvatskih ulaganja, te da su hrvatske investicije u Srbiju dostigle 400 miliona dolara. On je naveo da su najveći investitori u Srbiju „Agrokor”, „Nekse grupa” i „Lura”.
--------------------------------------------------------
Turisti ne mare za probleme
Turističke agencije iz Beograda sa kojima smo juče kontaktirali nisu želele da komentarišu da li će zahlađenje odnosa između dve zemlje poremetiti i njihove planove kada je reč o aranžmanima za narednu turističku sezonu na hrvatskom primorju. Međutim, u turističkim krugovima se govori da je praksa do sada pokazala da „turisti iz Srbije lako zaboravljaju prošlost” i da „sa nostalgijom se vraćaju u Hrvatsku”. Hrvatska turistička zajednica samo na osnovu podataka o boravišnim taksama zabeležila da je ove godine na hrvatskom primorju u sezoni boravilo oko 110.000 gostiju iz Srbije.
Jelica Antelj
[objavljeno: 20/11/2008]
