Izvor: RTS, 02.Mar.2013, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skuplje sve osim rada
Sindikati traže povećanje minimalne zarade za više od 12 odsto, protiv toga su poslodavci i Vlada. Ako se poslodavci i sindikati ne dogovore odluku o ceni donosi Vlada.
Minimalna cena radnog časa u Srbiji, i dalje je 115 dinara, jer se sindikati, poslodavci i Vlada, do početka marta nisu dogovorili o povećanju. Zakazana sednica Socijalno ekonomskog saveta za petak, nije održana, jer je od šest ministarstva na nju došao predstavnik samo jednog. Predsedavajući Saveta najavljuje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da će novu sednicu zakazati za 10 dana, kada bi trebalo da se reši pitanje cene rada.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine veća je 2,4 odsto nego u januaru prošle godine, podaci su Zavoda za statistiku, saopštilo je Ministarstvo finansija i privrede.
Najveći rast zabeležen je u rudarstvu i u prerađivačkoj industriji. Industrijska proizvodnja u automobilskoj industriji četiri puta je veća nego u istom period prošle godine. Ovi podaci u skladu su sa planovima Vlade Srbije o ovogodišnjem privrednom rastu od najmanje dva odsto, navodi se u saopštenju.
Do novog sastanka, sindikati i poslodavci preračunavaju se i odvojeno i zajedno. Ono što je za sindikate minimalno povećanje, za poslodavce je računica bez pokrića.
"Zahtev samostalnog sindikata Srbije je da minimalac bude povećan za onoliko kolika je bila inflacija u predhodnom periodu, a to je 12,2 odsto, što u nominalnom iznosu iznosi da ta minimalna zarada do kraja godine bude 130 dinara", kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Tako bi radni čas poskupeo za petnaest dinara, a minimalna zarada koja je sada nešto preko 20.000, porasla na 22.880 dinara. Poslodavce muči što na svakih 100 dinara povećanja isplate radniku, treba da daju i 68 dinara državi.
"Stav Unije poslodavaca je da ne treba povećavati minimalnu zaradu. Mi imamo oslonac te tvrdnje da praktično svi ekonomski pokazatelji ne daju za pravo da treba povećavati minimalne zarade", kaže predsedavajući Socijalno ekonomskog saveta Nebojša Atanacković.
Prošla godina završena je padom industrijske proizvodnje većim od tri odsto i bruto društvenog proizvoda za dva odsto. U Uniji procenjuju i da bi povećanje cene rada odbijalo investitore i podstaklo inflaciju. U sitaciji kada minimalac ne pokriva ni polovinu potrošačke korpe, stručnjaci imaju razumevanja za zahteve sindikata.
Ekonomista Goran Nikolić tvrdi da s druge strane imamo i negativne reperkusije, jedan deo, oko 100.000 ljudi koji rade na minimalcu, njihove poslodavce bi praktično terali u sivu zonu.
"S druge strane imajući u vidu da su koeficijenti u velikom delu privrede vezani za minimalnu platu, da je minimalac koeficijent jedan, to bi povećalo indirektno i plate ostalih zaposlenih", kaže Nikolić.
Zbog toga i država koja je poslodavac za oko 430.000 zaposlenih u javnim službama, nije za povećanje cene rada. U svakom slučaju ako se poslodavci i sindikati ne dogovore odluku o ceni donosi Vlada.
Prošle godine dogodilo se da sindikati dobiju više nego što su tražili. Posle neuspešnih pregovora, takvu odluku, uoči izbora, donela je Vlada.
