Izvor: Politika, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodilo za našu kujnu
Zemlju Srbiju konstantno "muči" višak hrane i poljoprivrednih proizvoda. To nije rezultat nikakve agrarne politike, već naprosto izdašne prirode i, kako to naši agrarni poslenici imaju običaj da kažu, resursa većih od domaćih potreba. U našim prilikama mnogo je veći problem rodna godina, jer veća proizvodnja vrlo često obara cenu proizvođačima zbog čega se oni neretko zaklinju da će baš od tog posla zauvek odustati. Deficit u proizvodnji neke hrane izraziti je izuzetak i posledica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo nekih stogodišnjih suša.
Iako ratari skoro svake godine prete da ćemo, zbog malo zasejanih površina i državne nebrige, jesti pogaču od uvozne pšenice, to se vrlo retko dešava. U proseku svake pete godine, a i tada se uveze svega nekoliko desetina hiljada tona što je opet nekoliko procenata od naših potreba. Takvih pretnji bilo je i ove godine, ali sada u žetvi tenzija polako splašnjava. Stručnjaci su se već izjasnili da je ovogodišnji rod veoma dobrog kvaliteta, kao i da će se sa polja skinuti oko 1,6 miliona tona. Za naše potrebe, s prelaznim zalihama, to će verovatno biti dovoljno, a da li će zloslutnici biti u pravu znaće se tek u osvit naredne žetve kada se isprazne silosi i mlinovi.
Na terenu žitarica imamo razloga da se podičimo kukuruzom, rodom i prinosima. Poslednjih godina prosečan rod je oko 6,5 miliona tona, a konstantan višak koji može da se izveze je oko 1,5 milion tona.
Naš agrar plodno devizno tle je i u slučaju industrijskog bilja. Šećera proizvedemo oko 220.000 tona za domaće potrošače i 180.000 tona, kolika nam je kvota, za izvoz u EU. Prosečna proizvodnja jestivog suncokretovog ulja je od 130 do 140.000 tona čime se podmire domaći potrošači, a sa 10.000–20.000 tona ide se u izvoz. Poslednjih godina raste proizvodnja soje, tako da je sačma gotovo skinuta sa liste uvoznih proizvoda na kojoj se nalazila praktično decenijama.
Među Srbima je, bar je tako uvreženo mišljenje, podosta onih koji od sveg voća i povrća najviše vole meso. Uostalom, stručnjaci za ishranu našoj kuhinji zameraju upravo to da u njoj ima previše mesa. Naši potrošači se na ponudu u trgovinama ne mogu požaliti, cene i shodno tome potrošnja su neka druga priča. Poznato je da su nam nevesele krizne godine smanjile stočni fond, ali s prosečno proizvedenih 450.000 tona mesa godišnje namireno je domaće tržište, a podosta, naročito prerađevina, pretekne i za prodaju u BiH koja nam je najznačajnije tržište, i u Makedoniju. Izvoz junećeg mesa u EU po bescarinskom režimu teži samo oko 1.000 tona godišnje, i praktično je zanemarljiv.
Uprkos velikim teškoćama koje su u poslednju deceniju i po pratile naše stočarstvo, proizvodnja mleka se nije smanjila i kreće se sve vreme od 1,5 do 1,6 milijardi litara godišnje. U ovom slučaju zaslužne za održavanje proizvodnje bile su državne premije koje nisu male, ali i mlekare koje su uglavnom redovno plaćale sirovinu.
Proizvodnja jaja se meri na oko 1,5 milijardi komada, a meda i na 3.500 tona.
Srbi važe za velike potrošače pasulja i krompira, a domaći proizvođači ih time uredno snabdevaju. Pasulja se godišnje ubere od 50.000 do 60.000 tona, nekad i manje, zavisno od padavina. Krompira može da rodi i do milion tona, ali se neki višegodišnji prosek ceni na oko 800.000 tona. Crnog luka rodi od 100 do 140.000 tona.
U strukturi proizvodnje voća, šljiva, koja nosi i epitet nacionalnog, rađa količinski najviše i to oko 500.000 tona godišnje. Druga priča su prinosi, koji se mere sa desetak kilograma po stablu i zato nisu za hvalu. Maline "nacionale" rodi i do 90.000 tona godišnje, a ona je, kao što je poznato, najdeviznije naše voće. Jabuka godišnje rodi u proseku 200.000 tona. U vinogradarstvu su velike oscilacije u proizvodnji i kreću se od 300 pa i do 450.000 tona grožđa godišnje.
--------------------------------------------------------------------------
U proseku sarma
Po statistici prosečan srpski stanovnik godišnje pojede 114 kilograma hleba i peciva i popije osamdesetak litara mleka. "Razbije" dvestotitinak jaja, pojede oko 34 kilograma svih vrsta mesa i oko 10 kilograma sira. Godišnja potrošnja ulja po stanovniku je 10,5 litara, a šećera 12,5 kilograma. Krompira se u proseku godišnje pojede oko 34 kilograma, a pasulja 5,7 kilograma. Voća i grožđa se u proseku pojede oko 50 kilograma. Godišnja potrošnja piva je oko 16 litara, a vina samo 2,6 litara po stanovniku.
[objavljeno: ]
