Izvor: Blic, 27.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robinzon na Lepenskom viru
Robinzon na Lepenskom viru
DONJI MILANOVAC - Kao zaljubljenik u Dunav, bežeći od gradske vreve i bolesti, Milan Pešut, zvani Miša Gvozdeni, pre par godina je na duži rok parkirao svoju auto-prikolicu u malom šumarku na samoj obali Dunava. Ima 57 godina i živi 50 metara ispod nalazišta Lepenski vir. Kaže da se oseća normalno. Odao se sportskom ribolovu, razmišljanju o prošlosti, a svetkuje kada ga poseti neko od prijatelja.
- Nadimak Gvozdeni nosim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz mladosti i ludosti, kada sam Evropom šetao kao ovom obalom, zavirujući u svaki njen kutak. Tumarao sam svuda osim Albanijom i Bugarskom, u kojoj sam proveo samo dva dana. Zato mogu da tvrdim da je dunavska obala od Ridana do Trajanove table najlepši deo Evrope - kaže Milan.
Životna prekretnica dogodila mu se 18. avgusta 1998. godine, kada je posle tromesečnog boravka u bolnici, gde mu je zbog tuberkuloze odstranjeno kompletno levo i dobar deo desnog plućnog krila, na svoj zahtev izašao.
- Lekari su moje šanse procenjivali pola-pola, a ja sam poželeo da se posvetim svojoj velikoj ljubavi Dunavu i sportskom ribolovu. I stigao sam ovde - kaže Smederevac, koji je sada stanovnik Lepenskog vira.
Nikada se nije pokajao i kaže da u lepenskoj klimi postoji nešto čudno i blagotvorno. Živi bez lekova sasvim normalno, sa svim biološkim potrebama.
- Došao sam načet, a sada sa lakoćom mogu da prepešačim do tri kilometra. Jedem dobro, najčešće ovčji, kozji sir, surutku, med, ribu. Pijuckam rakijicu, ne odričem se ni cigarete. Uživam u društvu prijatelja koji me ne zaboravljaju i često obilaze - priča Miša.
Najlepše mu je kada u smiraj dana uzme gitaru i sa društvom, koje zasedne kod njega, čeka noć. Kaže da se tada pesma spoji sa Dunavom, planinom Treskavac, a čarobne, mitske, istorijske i arheološke priče ožive. Prijatelji kažu da napukli glas Miše Gvozdenog tada postiže savršenu harmoniju sa prostorom.
- Ovde žive sjajni ljudi, srdačni, otvoreni i dobrodušni. Zahvaljujući njima, starim i novim prijateljima, nikada nisam usamljen - kaže Miša i dodaje da ima punu prikolicu knjiga, dovoljno za jednu dobru seosku biblioteku.
Kod Miše svraćaju sportski ribolovci i putnici namernici. Prošlog leta par dana bio je domaćin dvema studentkinjama iz Graca koje su doplovile Dunavom. Oduševljene, javile su se i obećale da će i ovog leta doći sa društvom i provesti koji dan. On će im opet kuvati riblju čorbu, najbolju, kažu oni koji su je probali i slušali njegovu gitaru.
Silvija Vukašinović
