Izvor: RTS, 21.Dec.2009, 07:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (21. 12. 2009.)
Press: Drama na putu: 250 ljudi spaseno od smrzavanja, Novosti: Pakao za šaku dolara, Politika: Propao pokušaj Turske da pomiri Bošnjake, Blic: Legiji četvrti put 40 godina, pišu beogradske dnevne novine
Drama na putu: 250 ljudi spaseno od smrzavanja
Snežni smetovi visoki metar i po zarobili su u subotu po podne oko 100 automobila sa ukupno 250 putnika na magistralnom putu Požarevac - Veliko Gradište. Drama je počela oko 15 časova u blizini mesta Dolovo, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kada je nekoliko kamiona zbog loše vidljivosti i klizanja preprečilo put. Nakon toga, stvorila se kolona od stotinak vozila koje su spasilačke ekipe vadile iz snega sledećih 12 sati!
Jaka vejavica izazvala je veoma lošu vidljivost već u ranim popodnevnim satima u subotu. Kada su se kamioni isprečili, bilo je jasno da će nastati veliki problemi. Prolazili su sati, a zaglavljeni automobili su stajali u mestu na temperaturi od minus 10 stepeni.
- Došlo je do totalnog zastoja jer automobili nisu mogli da se kreću kroz sneg viši od metra. Čak se i čistač za sneg zaglavio. Napravila se kolona od oko sto vozila, a snežni nanosi su ubrzo narasli do prozora - objašnjava za Press Darko Jeremić, načelnik saobraćajne policije u Požarevcu, i dodaje: - Nismo mogli odmah da se probijemo do ljudi u našim vozilima. Ostavili smo kola gde smo mogli i nastavili da idemo peške kako bismo izvlačili ljude iz automobila. Neke smo odveli u lokalni motel, neki su bili u jednom autobusu gde su se grejali, ostali na obližnjoj pumpi.
Vlasnik benzinske stanice „Atlantik" Živoslav Stojićević kaže za Pres da je njegov sin traktorom vadio kola zatrpana snegom, dok je on u restoranu na pumpi brinuo o promrzlim putnicima.
Pakao za šaku dolara
U Irak sam otišao vođen više avanturističkim instinktom i potrebom za ratovanjem, a manje zbog novca, koji, istina, nije bio za bacanje. Posle svega mogu da kažem da je sve bilo velika greška i da sam zahvalan bogu što me je ostavio živog. Mislim da je moja ratnička karijera gotova za sva vremena.
Ovako priča Kosta S. (39), diplomirani profesor književnosti, koji nijedan dan nije proveo ispred đaka u učionici.
- Irački pakao je noćna mora za svakog borca, pa i za mene koji sam prošao sva ratišta na Balkanu - od Krajine, Posavine i Podrinja do Kosova i Metohije i Makedonije. Mislio sam da sam sve video i da me ništa više ne može iznenaditi, ali užareni pesak Iraka, svakodnevne zasede pobunjenika, monstruozna i ritualna ubistva islamskih fanatika, kao i opšti otpor iračkih civila, ubedili su me da nema tih para zbog kojih bih i dalje tamo ostao - kaže Kosta.
Oduvek je voleo oružje i porodično je sklon ratničkoj tradiciji. Tokom oružanih sukoba u SFRJ stekao je zavidno ratničko iskustvo, zbog čega je posle rata 1999. angažovan u rezervni sastav specijalnih policijskih jedinica.
Na svoju ruku je, kaže, otišao u severnu Makedoniju, gde je ratovao u sastavu makedonskih policijskih formacija protiv albanskih pobunjenika u selima oko Kumanova.
- Poziv da idem u Irak dobio sam preko kuma koji radi u Nemačkoj. On je već stupio u kontakt s jednom tamošnjom "agencijom za konstalting", što je, u stvari, bila klasična plaćenička kompanija. Po dolasku u Nemačku i razgovora s njihovim predstavnikom, shvatio sam da se od nas traži da budemo oružana pratnja konvojima šlepera koje u Iraku angažuje američka vojska za potrebe snabdevanja.
Kosta kaže da je posao u Iraku bio naizgled jednostavan i da je najviše ličio na film "Pobesneli Maks".
- Zadatak je bio da se konvojem od tridesetak kamiona što pre prebaci tovar iz tačke A u tačku B. Na tom putu pucali su na nas pobunjenici iz automobila, kamiona, s motocikala... Imali su ručne bacače, "kalašnjikove", protivavionske mitraljeze. Minska polja, civili koji leže nasred puta, unakaženi leševi američkih vojnika... - sve to su uobičajene slike na iračkim putevima. Glavno je bilo ne stati i ne dozvoliti da kolona bude presečena. To bi bio kraj za sve nas.
Upravo zato su, kaže, plaćenici nervozni na obaraču i, bez upozorenja, otvaraju vatru na nenajavljeno vozilo u susretu.
Propao pokušaj Turske da pomiri Bošnjake
Pokušaj premijera Turske Taipa Erdogana da u ovoj zemlji organizuje sastanak na kojem bi predsednici Stranke demokratske akcije, Stranke za Bosnu i Hercegovinu i Socijaldemokratske partije BiH približili stavove i formirali svebošnjačku koaliciju nije urodio plodom, javila je BHT1. Na tajni sastanak, koji je bio zakazan za prošli četvrtak, došao je samo bošnjački član Predsedništva BiH i lider Stranke za BiH Haris Silajdžić, navedeno je u izveštaju BHT1.
Tim povodom, Silajdžić je bosanskohercegovačkom javnom televizijskom servisu rekao: „Treba da se zna da ovde Turska ima uticaja, da će ga imati i da je to sasvim legitimno jer je Turska zemlja i država barem onoliko koliko su i ostale, koje ovde pokušavaju ostvariti uticaj i rešiti ovaj problem". Silajdžić je dodao da Turska snažno želi da pomogne da se približe stavovi bošnjačkih političara.
Predsednik SDA Sulejman Tihić je izjavio za BHT1 da je dobio poziv, ali da mu se nije odazvao. „Politički razgovori o BiH treba da se obavljaju u njoj, a ne u Beogradu, Zagrebu, Ankari ili nekom drugom mestu. Za nas je dobra prilika bio Butmir", rekao je Tihić.
Prvi čovek Socijaldemokratske partije BiH Zlatko Lagumdžija svoje neodazivanje Erdoganovom pozivu novinarima je objasnio stavom da takav skup nije za njega i da bi najveću štetu naneo Bošnjacima. „Bilo kakav sastanak u kojem bi predsjednik SDP-a sedio i pravio lažna sela nacionalnog jedinstva u situaciji kad je ova zemlja podeljena na dve zemlje, ne dolazi u obzir. Da ja sedim s ljudima koji nisu moj milje? Nema te zemlje na planeti koja me tamo može odvesti", rekao je Lagumdžija.
Komentarišući ovu vest, potpredsednik Partije demokratskog progresa Slobodan Nagradić našem listu je rekao: „Turska se počela ponašati kao regionalna sila, kao da Otomansko carstvo nije propalo pre više od jednog veka. Nisam siguran da Turska ovo radi na svoju ruku, tim pre što je ona članica NATO-a i što je jedan od najvažnijih saveznika Amerike u ovom delu Evrope. Slažem se sa stavom Sulejmana Tihića da bi sve razgovore o BiH trebalo voditi u njoj, a ne u inostranstvu, kao i njegovom ocenom da Bošnjaci svoju politiku treba da prestanu da grade na 'filozofiji žrtve', što Silajdžić i danas čini. Lagumdžija je shvatio da bi mu odlazak u Tursku, bez obzira na rezultate razgovora, naneo više štete nego što bi imao koristi i zbog toga nije prihvatio poziv Taipa Erdogana".
Legiji četvrti put 40 godina
Veće Vrhovnog suda donelo je konačnu presudu za ubistvo četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali potvrdivši maksimalne kazne od po 40 godina Miloradu Ulemeku Legiji (41), tadašnjem komandantu JSO, i Radomiru Markoviću (63), bivšem šefu DB, saznaje "Blic" u pravosuđu.
Ovom odlukom koja će uskoro i zvanično biti objavljena, posle deset godina završeno je suđenje za ubistvo Veselina Boškovića (49), Vušura Rakočevića Vučka (32), Dragana Vušurevića Gagija (33) i Zvonka Osmajlića (38), kao i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića 3. oktobra 1999. u ataru sela Petka na Ibarskoj magistrali.
Sedmočlano sudsko veće najviše sudske instance u Srbiji, kako saznajemo, potvrdilo je maksimalnu kaznu i naredniku JSO Nenadu Iliću Glavonji (33), koji je vozeći kamion "mercedes" inscenirao saobraćajnu nesreću i ubio četvoro ljudi, a Draškovića povredio. Sedmočlano veće je odlučivalo i o kaznama ostalih okrivljenih, koje je prethodno petočlano veće Vrhovnog suda osudilo nakon što je otvorilo javnu raspravu. To je bio prvi put da posle 30 godina Vrhovni sud otvara javnu raspravu o nekom predmetu, a presudu je izreklo 19. juna.
