Izvor: Vesti-online.com, 11.Sep.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potcenjivanje birača

U petak je u Bosni i Hercegovini počela kampanja za lokalne izbore. Biranje odbornika i načelnika na tom najnižem, opštinskom nivou, odavno je jasno, odražava samu srž i suštinu demokratije.

Žarko Marković

Na ovakvim izborima građani imaju priliku da biraju oca, majku, sestričinu, tetku, komšiju, švalerku, automehaničara, prodavačicu iz kioska ili konobara iz omiljene kafane. Kandiduje se ko stigne, i ko ima i ko nema dve čiste u glavi. Samo da se popuni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << broj na listi.

I onda takvi kandidati moraju da ubede biračko telo da baš njima omoguće da se uvale u skupštinske klupe i za pristojan paušal jednom mesečno se okupe da malo prodiskutuju, ali uglavnom glasaju i to po principu "glava dole - ruka gore". E tu nastaju problemi, ljudi moji!

Jer, kako, na primer, konobar koji gosta ne može ni da izvara da bi mu ostavio bakšiš, prevari komšiju koji svakog jutra čita novine u kafani, a naveče u pola osam gleda dnevnik, što bi se reklo, informisanog čoveka. Nema šanse. Takvi i pre kampanje znaju za koga će da glasaju.

Da, to je demokratija. Kad glasaš za one koje su ti blizu, pa onda, ako štogod zabrljaju, imaš priliku da ih disciplinuješ, na ulici, u supermarketu ili na kakvom zboru.

Takvi ne treba da ti pričaju o evrointegracijama, Siriji, ustavnim promenama i presudi u slučaju "Sejdić-Finci", već o vodovodu, asfaltu i vakcinama. Tako bi trebalo.

E to je samo teorija. Prvi dani kampanje u BiH, konkretnije u Republici Srpskoj, pokazali su da su lokalne teme uoči lokalnih izbora - sporedne. Bar kod onih čiji se glas najviše čuje.

Čast izuzecima, odnosno kandidatima koji se ponegde i potrude da se približi narodskim problemima, ali ih sputava činjenica da završavaju na stupcima sa vestima u štampi ili sedamnaestoj minuti izbornih hronika.

Ova kampanja, kao jaje jajetu, liči na sve prethodne u proteklih 5-6 godina. Dominiraju reči kao što su zajedništvo, sabornost, opstanak, nove ideje, mladi ljudi, a ponegde se zaturi i socijalna pravda, pravedno društvo, radna mesta i posao.

Programi u ovoj kampanji izgledaju kao da su sastavljeni na nekoj ponoćnoj sedeljci u stranačkim centralama, dosadno i jednolično, bez zrnca kreativnosti.

Već je otrcana floskula da građani sve više liče na obične ovce koje političari šišaju svake dve godine. Ovde je još gora stvar u pitanju. Birači su potcenjeni. Tretira ih se kao najobičnije mašine koje samo treba isprogramirati da 7. oktobra udare "iks" u pravi kvadratić. Da se razumemo, nije naš svet nešto naročito ni pismen, pa je onda logično da političari to prepoznaju i spuštaju se na najniže moguće nivoe. Pitanje je samo ko je od njih veštiji u toj raboti.

Osim jednoobraznih i ishlapelih poruka, ni ostala metodologija ubeđivanja se nije promenila. Slogani su predvidljivi i, veoma često, falsifikovani. Face na bilbordima uglavnom, podebele i prilično negledljive. Predizborne tribine su izveštačene, a posebna priča su šatorska veselja.

Uz pečene volove, prasiće iz furune, mlako pivo i ljutu rakiju najbolje se, godine su to pokazale, predstavlja svaki program. Naš svet voli da sluša budalaštine dok jede i to mu se servira u svakoj mesnoj zajednici. Naravno, obavezni su i muzičari, a onda i nastup glavne zvezde, čitajte predsednika Republike, koji, naizgled nevoljko, mora da zapeva. I tada nastaje haos i lom. Ko ne veruje, neka proveri na Ju tjubu.

Nastavak na Vesti-online.com...