Izvor: Blic, 23.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokušaji atentata na Tita i slučaj Ranković
Pokušaji atentata na Tita i slučaj Ranković
Koliko je bilo pokušaja atentata na Tita? Na koji način je ovaj crveni oligarh obezbeđivan i ko je uopšte on? Ko su oficiri školovani u Rusiji, ko je od njih tamo ostao i na kojim zadacima? Šta je istina o Aleksandru Rankoviću, optuženom za prisluškivanje Broza?
Na ova i mnoga druga pitanja iz posleratne istorije SFRJ odgovore će dati arhivska građa vojnih tajnih službi od 1945. do 1975, koja će od marta naredne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine, kako saznaje 'Blic', biti dostupna javnosti. Dokumenta, izveštaji i na oko 200.000 stranica detaljno opisane tajne akcije potpuno će razotkriti način i delovanje Ozne, a potom i Kontraobaveštajne službe (KOS).
Biće ovo više no značajna građa za istoričare kojima će poslužiti za dopunu slike_arhiva za mnoge kontroverzne i dramatične događaje. Koliko je to značajna dokumentacija, govori činjenica da je sve do Miloševićeve vladavine KOS bio dominantniji od civilne tajne službe. Između ostalog, iz ove arhive će se videti kakva je sudbina zadesila oficire koji su prebegli u inostranstvo jer se nisu slagali sa Titom i Komunističkom partijom. Kako su izvedene akcije čišćenja oslobođene teritorije od špijuna, diverzanata i 'domaćih izdajnika'? Šta se događalo sa Dražom Mihailovićem? Kako je delovao i kako je suzbijan MAS pokret 1971. godine u Hrvatskoj.
Vojna bezbednosna agencija već počela da dostavlja ovu građu Vojnom arhivu. Poznavaoci tvrde da je specijalizovan arhiv VBA uredno vođen. Dokumenta su slagana po godinama i delovi koji će biti prosleđeni Vojnom arhivu neće podleći brisanju, prepravljanju ili prikrivanju.
Otvaranje celokupnih dokumenata, godišnjih i pojedinačnih izveštaja, analiza i obrada Ozne i KOS naložio je ministar odbrane Zoran Stanković, pozivajući se na Zakon o kulturnim dobrima Srbije, koji nalaže da se po isteku trideset godina arhivska građa predaje nadležnim arhivima.
Zašto to nije učinjeno do sada? Nadležni kažu da je Zakon o arhivskoj građi Savezne republike Jugoslavije iz 1998. nalagao da se arhivska građa čuva u specijalizovanim arhivima, kao što je VBA. Raspadom SRJ, međutim, ovaj Zakon prestao je da važi.
U svakom slučaju, kada se ovaj materijal presloži u Vojnom arhivu, da bi se došlo do ovih spisa, zainteresovani građani i istoričari moraju da ispoštuju sledeću proceduru. U pismenom zahtevu zainteresovana strana mora da navede spisak događaja i period o kojima traži podatke. Dokumentacija se daje na uvid u posebnoj prostoriji arhiva. Ukoliko je potrebno fotokopiranje, mora da podnese još jedan zahtev.
Sve ostale tajne ove službe ostaće u specijalizovanom arhivu VBA. Ovaj tajni prostor obezbeđen je rešetkama, nalazi se pod dvadesetčetvoročasovnim video-nadzorom, kao i pod neprekidnom stražom. Tu će narednih 30 godina ostati zaključan i deo istorije vezan za Miloševićevu vladavinu, osim ako se u međuvremenu zakon ne promeni.
Tanja Nikolić-Đaković Lični dosijei od 2002. već otvoreni
U Vojsci kažu da VBA vodi dosijee svih koji su ugrozili ili se procenjuje da bi mogli ugroziti integritet Vojske, ne otkrivajući njihov broj. Među njima, kako tamo tvrde, ne samo da nema dosijea Slavka Ćuruvije, ubijenog vlasnika 'Dnevnog telegrafa', već 'o Ćuruviji nema ničega', iako brat ubijenog novinara tvrdi da iza ovog ubistva stoji ne samo civilna već i vojna tajna služba.
Inače, član 34 Zakona o službama iz 2002. godine omogućava svakome uvid u dosijee, ali samo u one koji su stvarani od 2002. godine. Direktor VBA je dužan da u roku od 60 dana po dobijanju zahteva omogući uvid u ove dosijee. VBA je do sada imala 15 ovakvih zahteva, mahom penzionisanih oficira. Odluku o otvaranju dosijea do 2002. donosio je načelnik Generalštaba i vojni ministar. Od 2002. sistem primena mera mora da odobri sud.
