Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Sep.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije hleb što je nekad bio
NOVI SAD - Timotije - Tima Simić, pekar iz Mošorina, čiji je domaći vojvođanski hleb i lepinje obožavao i Josip Broz, kaže da Tito ne bi ni pogledao, a kamoli okusio hleb današnjih pekara.
Mnogo zineš, malo stisneš
"Ovaj sadašnji hleb mogao bi se nazvati mnogo zineš, malo stisneš. On je samo aditivima naduvan, a njegove kalorične vrednosti su nikakve. Mi pekari u onoj Jugoslaviji nekada smo za vojsku mesili hleb od 250 grama. Hleb je davao vojniku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << snagu, ali i sitost. A danas bi vojnik ostao gladan i kad bi pojeo kilo ovog naduvanog hleba", seća se Titov pekar.
Simić je na Drugom međunarodnom festivalu hleba, koji traje u Novom Sadu, ispričao da je Tito najviše voleo da mu on mesi "seljački hleb", težak dva do tri kilograma.
"Predsednik bi ga uzeo, onako teškog i rumenog, rasekao ga na pola, a svaka pola hleba od lepote se smejala na mesec. Ma, ne znaš koja je lepša! A Tito bi, onda, naslonio hleb na svoj stomak, sekao ga na kriške velikim pekarskim nožem i davao prisutnim oko sebe, govoreći: Prvo tebi, pa tebi, a evo i tebi!
"Smejao se i govorio, ma polako: Bokca vam vašeg i vi ćete dobiti svoje parče! ", seća se Simić.
On priča da su u Titovoj rezidenciji u Krađorđevu komade hleba iz njegove pekare često oduševljeno iz ruku tadašnjeg predsednika SFRJ prihvatali carevi, kraljevi, predsednici moćnih država, uglađene diplomate...
"Tito u tim trenucima nije krio sreću i oduševljenje", kaže Simić.
Današnji hleb nema hranljivu vrednost
Prema rečima iskusnog pekara, današnji hleb naizgled je veoma lep, pa i ukusan, ali da gotovo, kako kaže, nema nikakvu hranljivu vrednost:
On ističe da shvata današnja vremena, jer "puno ustiju" treba nahraniti, ali i ne skriva žaljenje što današnji pekari ne pokazuju interes da nauče stari način spravljanja zdravog hleba.
"Oni koji znaju pripremiti dobri, stari domaći hleb su pekarski rokfeleri! Neće, danas, međutim niko da radi ručno, makar milione zaradio. Danas im sve rade mašine, a mislim da sadašnji pekari ne bi ni znali zamesiti hleb od samog brašna, a da ne gurnu aditive u njega. A, nekad, mesio sam ručno hleb, ložio vatru na drva u zidanoj peći. Brisao pećnice...Pa, kad hleb izađe onako krupan i rumen iz furune, već si od pogleda bio napola sit! A kad kreneš da ga jedeš, dok se onako još puši, ma ništa ti više nije ni trebalo!", seća se Timotije - Tima Simić.
Titov pekar čuveni hleb i lepinje ponekad spremi i "za svoju dušu", rodbinu i prijatelje, a danas živi od uzgoja mlađi plemenite vojvođanske ribe - smuđa, soma i šarana na svojim ribnjacima u Mošorinu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
