Izvor: Politika, 13.Mar.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je srećan dvadeset i prvi vek
Sofija – Još na samom početku 18. Sofija festivala, 6. marta, scenarista, reditelj i producent Stefan Komandarev prikazao je, isključivo bugarskoj publici, svoj novi dugometražni igrani koprodukcijski film „Sudilište”, sa našim Mikijem Manojlovićem u jednoj od glavnih uloga.
Inostranim gostima i kritičarima, objašnjava u razgovoru za „Politiku” Komandarev, omogućeno je gledanje samo desetominutnog filmskog materijala. Razlog je razumljiv – Komandarev je sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Sudilištem” konkurisao na nekoliko predstojećih velikih filmskih festivala koji prikazuju isključivo premijere. Svaki kritički prikaz objavljen unapred, pa bio i najpovoljniji, ugrozio bi filmu šanse, a i još se čeka na finalna postprodukcijska doterivanja.
– Ono što mogu sada najiskrenije da vam kažem jeste to da je snimanje „Sudilišta” bilo mnogo teže u poređenju sa „Svet je veliki i spasenje vreba iza ugla”, prvim filmom u kojem sam sa ogromnim zadovoljstvom i uz njegovu svesrdnu pomoć radio sa Mikijem Manojlovićem. Sada smo snimali zimi, imali smo planine, stene, noćna snimanja u reci..., a Miki je ponovo bio odličan, strpljiv i blagonaklon da zajedno sa mnom izdrži sve teškoće. Videćete, ovo mu je sasvim drugačija uloga od prethodne – kaže Komandarev.
Kako Sofija nije preko sveta, već tu „preko plota”, ni komunikacija sa opravdano odsutnim Mikijem Manojlovićem nije bila nemoguća. On za „Politiku” podseća da je prethodni zajednički film sa Komandarevim bio najgledaniji u susednoj Bugarskoj, osvojio je mnogo međunarodnih nagrada – za najbolji film, režiju i glumu, i ušao je u zvaničnu konkurenciju trke za Osakara među devet najboljih filmova van engleskog govornog područja.
O Stefanu Komandarevu, koji je po obrazovanju i psiholog i reditelj, a i vrsni je tvorac angažovanih dokumentarnih filmova koje poznaje i srpska publika, Miki Manojlović kaže:
Stefan Komandarev
– Stefan je izvanredan čovek i suptilan reditelj. Uživao sam u poteškoćama koje smo zajedno pretvarali u odličan film. Bugarski prijatelji su me od prvog dana pazili i njihov civilizovan odnos prema meni obogatio je moj život. Ističem da sam zahvaljujući glumici i profesorki Pozorišne akademije u Sofiji – Ilijani Kitanovoj, tokom snimanja i prvog i drugog filma imao neprocenjivu pomoć u savladavanju bugarskog jezika.
Iako tako blizak srpskom jeziku, bugarski predstavlja područje prepuno zamki na putu savladavanja. Budući da sam u oba filma igrao Bugarina, moja ambiciozna odgovornost je bila na maksimumu korišćenja predispozicija koje imam za strane jezike.
Naš umetnik još dodaje da oba filma koja je snimao sa Stefanom Komandarevim u prijateljskoj Bugarskoj, „o kojoj u nas i danas vladaju predrasude”, smatra svojim posebnim bogatstvom, a na molbu da čitaocima „Politike”, iz ugla glumca, približi priču filma „Sudilište” („The Judgement”), Miki Manojlović odgovara da je reč o filmu o trgovini ljudima i to suvozemnim putem preko Turske, Grčke i Bugarske.
– To je film o žici koja ograđuje Istok od Zapada, danas kao i juče, samo u obrnutom smeru. Radnja se odvija u dva vremena – komunističkom, kada istim putem ljudi sa Istoka pokušavaju da pobegnu na Zapad, u Grčku i Tursku, dok ih bugarska pogranična vojska hvata bez zazora i uz ljudske žrtve i – današnjem, kada tim istim stazama ljudi sa Istoka pokušavaju da se domognu Bugarske, sada zemlje ujedinjene Evrope, kazuje naš glumac, koji u filmu igra kapetana bugarske komunističke vojske.
– Taj moj komunistički kapetan po padu Berlinskog zida i ulasku Bugarske u EU, kao najbolji znalac pograničnog terena, postaje glavni švercer ljudi preko tri granice. Mislim da je film više nego aktuelan, nema pojednostavljeno tumačenje nesrećnog dvadesetog veka, i ovog sadašnjeg, za koji još ne možemo reći koliko je srećan – kaže za „Politiku” Manojlović.
Film „Sudilište” realizovan je u bugarsko-nemačko-makedonsko-hrvatskoj koprodukciji. U nastanku prethodnog filma „Svet je veliki i spasenje vreba iza ugla” u koprodukciji je učestvovala i srpska producentska kuća „Dakar film” Gorana Radakovića, a naš scenarista i reditelj Dušan Milić sarađivao je sa piscem Ilijom Trojanovim na filmskoj adaptaciji njegovog istoimenog romana, prema kojem je i nastao ovaj prvi Komandarevljev film.
Dubravka Lakić
objavljeno: 13/03/2014
