Izvor: RTS, 09.Avg.2013, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sačuvati spomenike kulture
Tri objekta koja pripadaju novijoj jugoslovenskoj arhitekturi - Palata Srbije, Muzej vazduhoplovstva i Hangar Starog aerodroma proglašeni spomenicima kulture. Stručna javnost očekuje da će i druga, nepravedno zapostavljena neimarska dela iz tog perioda, dobiti šansu da budu sačuvana.
Palata Srbije, Muzej vazduhoplovstva i Hangar Starog aerodroma su, odlukom Vlade Srbije, proglašena za spomenike kulture.
Palata nekadašnjeg SIV-a jedno je od najreprezentativnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zdanja posleratne arhitekture na ovim prostorima. Od 1947. do 1961. gradile su je omladinske radne brigade iz cele Jugoslavije.
Reč je o suštinskom zaokretu u jugoslovenskoj arhitekturi - od jednoličnih rešenja bliskih socrealizmu, ka graditeljstvu pod uticajem zapadnoevropskih modela.
Pomoćnik ministra kulture Miladin Lukić kaže da bi se moglo reći da je to na neki način i priznanje savremenim stvaraocima.
"Naročito kada su u pitanju palata SIV-a koja predstavlja jedan od najmonumentalnijih objekata posleratne arhitekture, jedno integralno delo arhitekture i u eksterijeru i u enterijeru koje je obeležilo na neki način i razvoj Novog Beograda", kaže Lukić.
Hangar iz 1929. godine jedini je sačuvani objekat nekadašnjeg Aerodroma Beograd.
"Za njega se vezuje ime Milutina Milankovića, koji je dao svoj inženjerski doprinos. Mislim da je to jedini sačuvan objekat gde je on dao inženjerska rešenja koja su u ono vreme bila izuzetna i prvi put primenjena u graditeljstvu i u novijoj arhitekturi", kaže Lukić.
Muzej vazduhoplovstva, građen od 1969. do 1989. godine, jedan je od najatraktivnijih muzeja u Srbiji i regionu.
Arhitekta Bojan Kovačević kaže da je to izuzetan primer jedinstva jako specifične zgrade, izuzetno atraktivne i vanredne kolekcije koja se čuva u toj zgradi.
"Ako imamo poštovanje prema nekoj zgradi i mislimo da je za kolektivnu memoriju i grada i republike i u slučaju SIV-a i za bivšu Jugoslaviju, delo vrlo vredno pažnje mislim da nikad nije kasno da ga ozvaničimo kao kulturno dobro", kaže Kovačević.
Stručna javnost očekuje, da će posle odluke da se tri objekta koja pripadaju novijoj jugoslovenskoj arhitekturi proglase spomenicima kulture, i druga, nepravedno zapostavljena neimarska dela iz tog perioda, dobiti šansu da budu sačuvana.
