Izvor: Politika, 02.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOME SLUŽI SLUŽBA
Vreme zločina Prekjuče smo konačno saznali da je Slavka Ćuruviju ubila Služba. Za takvo otkriće srpskoj policiji je trebalo više od sedam godina. Dobro, i to je nešto, takve mračne tajne ponekad ostaju zauvek zakopane. Da bi tamo ostale, ume da padne mnogo mrtvih glava.
To je dobro znao Dušan Mihajlović, autor "Povlenskih magli i vidika". Bivši ministar policije, čovek za sva vremena, autor političkog slogana koji danas rabe Crnogorci: "Evo ruke!" Nekoliko puta je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaustio da kaže kako zna ko je ubio Slavka Ćuruviju, ali mu je saznanje ostalo na dnu jezika. A posle više nije smeo ni da zucne: "Znam, ali nemam dokaza...!"
Dušan je važna ličnost u tom srpskom političkom trileru. A i u teatru, svakako. Pred njim je bila preobimna gomila dokaza o zločinima palog režima. Tone papira su sagorele logorske vatre na Košutnjaku i na Banjici u noći između petog i šestog oktobra 2000. godine. Palili su svoje prljave tragove i vojska i država, gorela je 'artija na sve strane. Ali, mnogo toga je ostalo, i istreseno iz osmuđenih vreća, upravo pred ministrom policije.
Pa tako i afera "Ćuran". To je ime tajne akcije praćenja i likvidacije Slavka Ćuruvije. Lovac na neposlušne ljudske glave, probao je da svoju misiju obogati lakom, uvredljivom i možda duhovitom paralelom. U smrtonosnom stanju duha, emocija nije bilo. Usred bombardovanja, Služba je spasavala državu.
I sada, kad je jasno rečeno "ko stoji iza zločina", znamo još manje nego pre. Služba, da, ali ko je i šta je to? Gde su i šta rade danas, koliko ih ima i ko ih kontroliše? Imaju li ti ljudi posebnog kova spiskove i rang-liste na osnovu kojih biraju najopasnije glave?
Svaki pokušaj da se odgovori na ključna pitanja o misterijama državne odmazde, mogao bi da bude uzaludan. Bojimo se da će "služba", kao zastrašujući preki sud "u ime naroda", ostati netaknuta, pred višim interesima. Zar država nije ta svetinja, pred kojom pad jedne ili stotinak, ili čak hiljadu glava nema značaja?
Zbog toga je odnos ojađenog podanika pred Službom tako servilan, i zato je on sluđen i bespomoćan. Služba zna šta radi, ona ima razloga zašto nekoga prati. Ako ubije, ni to nije tek onako, taj mora da je nešto opasno zabrljao. Iz najprljavije kaljuge, čista mora da izađe samo Služba. Pa, i iz ove će.
Tu se pomno čuva monopol na tajnu, kriterijum rodoljublja, tabela poželjnog javnog mišljenja, inventar neprijatelja i zlatni spisak važnih saradnika.
Mnogi umni i ugledni ljudi nisu odoleli svojim slabostima, pa ni pritiscima Službe. Zbog toga ona danas ne otvara svoje dosijee, niti će dozvoliti da na njene pomne i uvažene doušnike padne trunka javne prašine. Sem, ako oni sami ne zabrljaju i odjednom se dosete da više ne mogu da podnesu pakt sa đavolom. Ali, tada dolazi ucena. Predlog i pretnja koji se ne mogu i ne smeju odbiti.
Ubica Đuruvije verovatno više nije živ. Možda ni ljudi koji su ga pratili. Čovek koji je sedeo "u štabu" jeste. Nalogodavac izgleda nije. Njegova žena sigurno jeste. To je taj kontekst smrti, spirala kojoj se teško može naći konac i kraj. Kad Služba poistoveti državu sa klikom ili oligarhijom, onda nastaje haos. Političko podzemlje se pretvara u realno, moć tajnih društava potčinjava sebi sve što može. A može sve. Tada je zločin obična stvar, lagodna ponoćna inkvizicija grupe ljudi opijene lažnom slavom.
Ali, ni oni ne mogu da izbegnu istu, ili sličnu sudbinu. I oni su deo spirale, mada će do svoga kraja počiniti nebrojena zla. Služba je davno prestala da se bavi državom, zbog koje je i nastala. Brine samo o sebi i svojim temeljnim monopolima. Sve može da propadne: država, vojska, da se izgube ratovi i teritorije, a da bezbednost građana bude gora nego u Bejrutu – ništa zato. Sve to, samo će ojačati Službu i njeno osećanje izuzetnosti, mada ona postaje temeljna opasnost i realna pretnja za narod.
Možda je sada tek malo jasnije kakav je to trust mozgova vlasti i Službe osudio Slavka Ćuruviju i Ivana Stambolića na smrt. Slavka zbog mišljenja i javne distribucije "opasnih stavova". Ivana iz straha da se ne vrati na vlast.
Iako moćna, ta struktura je ipak kratkovida, jedna vrsta atrofiranog kiklopa "otuđenog od države, građana i svake demokratske ideje", kako ju je definisao jedan ekspert za bezbednost civilnog društva. U najmračnijem delu njenog kolektivnog razuma, smrt protivnika je i te kako delotvoran čin. Na kraju te ideje saradnici čuvara države postaju najgore psihopate, kriminalci i ubice. A od toga nema čišćenja.
I sad je vreme da čujemo kako je to Služba ubila Slavka Ćuruviju. I kad se sazna sve, ili tek ponešto, važno je da se ne ćuti. Mada, takvi ljudi uglavnom ubijaju da bi ućutkali.
LJ. Stojadinović
[objavljeno: ]
.jpg)
