Izvor: RTS, 21.Sep.2012, 12:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradićemo mostove poverenja sa Prištinom
Vlada Srbije će nastojati da nađe rešenja za sva pitanja i izgradi nove mostove sa zemljama u regionu i sa institucijama u Prištini, rekao Ivica Dačić. Srbija smatra da je uloga Kfora u obuci kosovskih bezbednosnih snaga neprihvatljiva, rekao Aleksandar Vučić. Čeka vas prazna stolica u EU, poručio Miroslav Lajčak.
Drugi Beogradski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bezbednosni forum - "Suočavanje sa krizom: izazovi za demokratiju i bezbednost", nastavljen je mnoštvom regionalnih i globalnih tema. Premijer Ivica Dačić izjavio je na forumu da će Vlada Srbije nastojati "da nađe rešenja za sva pitanja i izgradi nove mostove sa zemljama u regionu i sa institucijama u Prištini".
Dačić je ocenio da pitanje Kosova i Metohije predstavlja potencijalno najveći izvor nestabilnosti naše zemlje i ponovio da je stav Srbije prema tom pitanju jasan i da se zasniva na poštovanju Rezolucije SB UN 1244 i pravnog poretka u Srbiji.
Predsednik Vlade je rekao da će razgovori sa Prištinom biti nastavljeni u cilju pronalaženja rešavanja problema za građane koji tamo žive. On je istakao da je vojno i civilno prisustvo na Kosovu i dalje garant mira.
"Priznavanje Kosova i Metohije od strane nekih država u regionu doprinelo je usložnjavanju spoljnopolitičkih prilika i udaljavanju od dijaloga", istakao je Dačić.
Dačić je posebno naglasio da Srbija smatra da u svim slučajevima ratnih zločina mora biti utvrđena istina.
"Sve žrtve na Balkanu zahtevaju da se kazne počinioci, to zahtevaju i srpske žrtve", rekao je Dačić i naglasio značaj istrage o trgovini ljudskim organima.
"Jugoistočna Evropa je veliki geostrateški prostor i svi imamo odogovornost da ga učinimo bezbednijim. Svako kočenje integracionih procesa uvećava rizik od nestabilnosti", poručio je Dačić.
Hrvatska, prema rečima premijera Dačića, time što ulazi u EU prestaje da bude zainteresovana za druge države regiona, što, kako je objasnio, potvrđuje i činjenica da još nema sporazuma koji bi omogućio građanima Srbije i Hrvatske da granicu prelaze sa ličnim kartama.
"Za razliku od moderne Evrope, koja je za manje od deset godina posle Drugog svetskog rata počela ga gradi zajedničke institucije, mi na Balkanu 20 godina po završetku sukoba još živimo u prošlosti. To je znak da ne poštujemo sami sebe. Umesto da radimo na formiranju zajedničkog balkanskog saveta, idemo smerom koji je suprotan onome što rade obični građani na Balkanu", smatra Dačić.
Negativne posledice ekonomske krize, poput nezaposlenosti i negativnog privrednog rasta, osećaće se, prema njegovim rečima, i narednih godina u regionu, a njihov intenzitat zavisiće od oporavka u EU, a strateški odgovor mora biti razvijanje saradnje u regionu.
Dačić je konstatovao da je ta saradnja već na viskom nivou kada je reč o borbi protiv kriminala. "Postalo je jasno da svi stremimo istom cilju - obezbeđivanju bezbednosti za građane. Sa druge strane ima situacija kada jedni drugima ne možemo pomoći, kao što su niske temperature ili suše, jer je svako imao problem da izađe sa katastrofom koja nas je zadesila", rekao je Dačić.
Osvrćući se na situaciju u Srbiji, Dačić je rekao da je, i pored krize koja ima negativne implikacije na sve sfere društava, učinjen značajan napredak u smislu poverenja građana u institucije koje se staraju o bezbednosti i bore protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Dačić je, takođe, komentarišući akutne globalne bzbednosne izazove, poput demonstracija u muslimanskim državama, poručio da se Srbija najoštrije protivi nasilju i napadima na američke i evropske ambasade širom sveta.
"Prošle godine je na ovom forumu zaključak bio da je Balkan priča o uspešnom uspostavljanju bezbednosti u nastajanju, ove godine treba reći koliko smo daleko od izgradnje okruženja u kojem će svaka država funkcionisati po modernimm princima demokratije i učestvovati u uspostavljanju mira", zaključio je Dačić.
Vučić: Kfor da ostane, ali bez obuke kosovskih snaga
Potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija "veoma visoko ceni doprinos Kfora u stvaranju mirnog okruženja na Kosovu", ali i da smatra neprihvatljivom ulogu Kfora u formiranju i obuci kosovskih bezbednosnih snaga.
Novoimenovani ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi ocenio je da Srbija mora da napravi teške korake u dijalogu s Prištinom, ali je izrazio optimizam da će to biti učinjeno i da će, kako je naveo, zajednički cilj biti postignut.
Kirbi je rekao da je radeći kao diplomata u mnogim zemljama Evropske unije zaključio da članstvo u toj organizaciji nudi mnoge pogodnosti zemljama članicama i izrazio nadu da će tu pomoć jednog dana dobiti i Srbija.
Kirbi je izrazio zadovoljstvo time što u regionu postoji posvećenost međusobnoj saradnji i poručio da je to nešto što SAD snažno podržavaju.
Vučić je istakao da Srbija ceni sve aktivnosti Kfora koje su u skladu s rezolucijom SB UN 1244 i Kumanovskim sporazumom i u tom smislu snažno podržava dalji ostanak Kfora u pokrajini.
"Istovremeno, Srbija ocenjuje neprihvatljivom ulogu Kfora u formiranju i obuci kosovskih bezbednosnih snaga. Srbija smatra da ovaj zadatak nije u skladu s poverenim mandatom", upozorio je Vučić.
Kako je naveo, Srbija kao vojno neutralna zemlja ostaje privržena saradnji s državama članicama EU i evropskim institucijama na planu zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
"Učešće pripadnika Ministarstva odbrane u misijama EU pokazatelj je političke volje i spremnosti naše države i vojske da preuzmemo najsloženije zadatke u suprotstavljanju savremenim bezbednosnim izazovima. Naš cilj je da u tesnoj saradnji s partnerima iz EU doprinosimo regionalnoj, evorpskoj i globalnoj bezbednosti", poručio je Vučić.
Ističući da se Srbija zalaže za stabilan, bezbedan i prosperitetan zapadni Balkan, Vučić je kao najveći bezbednosni izazov s kojim se suočava Srbija naveo očuvanje teritorijalnog integriteta.
"Srbija, jugoistočna Evropa i Evropa dele iste vrednosti i slične bezbednosne izazove. Stoga je cilj Srbije i svih njenih građana, kao i svih ostalih koji žive na prostoru zapadnog Balkana, sveukupno napredovanje u mirnom i stabilnom okruženju i da budućim generacijama omogućimo političku stabilnost i ekonomski prosperitet", rekao je Vučić.
On je naglasio da su zato svi napori vlade Srbije usmereni ka daljem unapređenju mira i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi, Evropi i globalno.
Govoreći na panelu "Nova paradigma regiona: da li je Balkan konačno uspešna priča?", Vučić je naglasio da je interes svih zemalja zapadnog Balkana stabilan, bezbedan i prosperitetan region.
"To je cilj koji delimo i u čijem ćemo ostvarenju nepokolebljivo nastaviti da aktivno učestvujemo. Samo unapređenjem i produbljivanjem regionalne saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti doprinosimo borbi protiv globalnih bezbednosnih izazova poput terorizma, organizovanog kriminala, energetske bezbednosti, sajberbezbednosti ekonomske bezbednosti i drugo", zaključio je Vučić.
Lajčak: Stolica u EU čeka
Specijalni izaslanik EU i potpredsednik slovačke Vlade Miroslav Lajčak, koji takođe učestvuje na bezbednostnom forumu, poručio je da nema bolje i pozitivnije perspekitive za zemlje zapadnog Balkana da postanu deo EU i NATO-a, ako to žele.
"Čeka vas prazna stolica u EU. Pretvorite viziju što pre u realnost", poručio je Lajčak.
"Ne treba biti opsednut datumima, već se treba usredsrediti na suštinu - a to je da izgradite evopsku realnost u svojim zemljama. Nije pitanje stići do članstva EU, već primeniti evropske standarde u svojim zemljama", poručio je Lajčak.
On je rekao da je posao EU i NATO da podržavaju zemlje Zapadnog Balkana i održavaju njihovu perspektivu živom.
Za zemlje zapadnog Balkana postoji vizija, budućnost i evropska perspektiva, zaključio je Lajčak.
Drugi Beogradski bezbednosni forum, koji je juče započeo takozvanim akademskim sesijama, nastavljen je danas razmatranjem niza regionalnih i globalnih tema.
Na forumu će, kako je najavljeno, u panelu "Postoji li izlaz iz evropske krize ekonomije i demokratije" učestvovati i potpredsednica vlade za evrointegracije Suzana Grubješić.
U okviru trećeg panela, na temu "Kako organizacija civilnog društva može uticati na reformu sektora bezbednosti u tranzicionoj zemlji", učesnik će, između ostalih, biti zaštitnik građana Saša Janković.
Drugi Beogradski bezbednosni forum, koji su zajednički organizovali Beogradski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, okupio je oko 70 svetskih i domaćih zvaničnika, nezavisnih eksperata koji se bave bezbednosnim, spoljnopolitičkim i ekonomskim temama od regionalnog i globalnog značaja.
Tema ovogodišnjeg foruma je "Suočavanje sa krizom: izazovi za demokratiju i bezbednost", a prvog dana je o temama regionalne bezbednosti i saradnje govorilo niz akademskih stručnjaka sa evropskih i američkih univerziteta.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
