Izvor: Politika, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EKSKLUZIVNO, DRŽAVNA TAJNA
U društvenoj podeli rada posao štampe nije da čuva državne tajne, već da objavljuje ono što drugi žele da sakriju "Politika" je ove nedelje učinila ono što se u novinarstvu veoma retko radi: obelodanila je sadržaj jednog dokumenta na kome je stajao pečat državne tajne. Reč je o optužnici koju je Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu podiglo protiv deset osoba okrivljenih da su, od juna 2002. do januara 2006, učestvovale u skrivanju Ratka Mladića po stanovima u Novom Beogradu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Nekoliko nedelja ranije, "Politika" je prva obelodanila tajni plan Ujedinjenih nacija za humanitarnu pomoć u masovnom iseljavanju Srba sa Kosova. U dokumentu, čiju su verodostojnost UN istog dana priznale, piše da se Svetska organizacija sprema za takav egzodus ukoliko se pregovori o statusu južne srpske pokrajine završe nezavisnošću Kosova.
Uzastopne ekskluzive tog značaja u našoj profesiji su dosta retke, delom i zato što podrazumevaju drskost i agresivnost koje se češće sreću u tabloidnoj štampi (gde se, doduše, neretko nalaze u sprezi sa izvesnim manjkom skrupula). Pošteno govoreći, bilo je mnogo lakše doći do prvog nego do drugog, međunarodnog dokumenta, ali je objavljivanje i jednog i drugog podrazumevalo veoma ozbiljne uređivačke odluke, koje nisu donošene olako, bez dužeg promišljanja.
U slučaju optužnice protiv Mladićevih jataka, dva dana smo se dvoumili. Nije nas u startu pokolebao samo pečat državne tajne, već i briga da bi objavljivanje detalja iz istrage moglo kompromitovati napore državnih organa na lociranju Ratka Mladića. U društvenoj podeli rada posao štampe nije, naravno, da čuva državne tajne, već pre da objavljuje ono što drugi žele da sakriju. "Politika" ne spori pravo države da čuva svoje tajne i ne tvrdi da svaku tajnu koja nam padne u krilo moramo ili smemo da objavimo. Dugogodišnji glavni urednik "Vašington posta" Robert Kajzer nedavno je rekao: "Ako iduće nedelje otkrijemo da su SAD pronašle skrovište Osame bin Ladena, na našim stranicama verovatno nećete o tome ništa pročitati dok vlast u vezi sa tom informacijom nešto ne poduzme".
Sadržaj optužnice protiv Mladićevih pomagača je u tom pogledu bio umirujući: imena jataka i adrese skrovišta bile su od ranije poznate javnosti. Novina je bila tehnika skrivanja generala. No, obelodanili smo optužnicu pre svega zato što smo proverom utvrdili da državni tužilac nema ovlašćenja da postupak proglasi državnom tajnom. On u fazi istrage ili glavnog pretresa može da predloži istražnom sudiji, ili sudskom veću, odluku o delimičnom ili potpunom isključenju javnosti i proglašenje predmeta za tajnu. U slučaju Mladićevih jataka, "Politika" je ustanovila da tužilac nije tražio da se slučaj proglasi tajnim već je, naprotiv, predložio da glavni pretres bude javan. Iz toga proizlazi da je pečat državne tajne neovlašteno stavljen na optužnicu. Da su se potrudili, to su mogli saznati i podozrivi konkurentski mediji, koji su se, umesto da provere činjenice, čudili što "Politika" objavljuje nešto što ima pečat državne tajne. (U našem procesnom pravu, uzgred rečeno, uopšte ne postoji institut tajnih optužnica, kao recimo u Haškom tribunalu.)
U slučaju kontingentnog plana UN, redakcija se takođe dvoumila. Žuta štampa je mesec ili dva ranije već bila načula da se Ujedinjene nacije spremaju da pomognu Srbima da napuste Kosovo u slučaju nezavisnosti, no kako to već u tabloidima biva, nisu imali ništa osim glasine i Ujedinjene nacije su hladno ignorisale celu priču. "Politika" je išla u štampu sa ovom potencijalno zapaljivom informacijom tek kada je dobila priznanje beogradske predstavnice Visokog komesarijata UN za izbeglice da je plan autentičan. (Plan smo dobili iz pouzdanih stranih izvora, odnosno od "duvača u pištaljku" u izvornom smislu te reči. Američki izraz whistleblower označava osobu koja iznutra javnosti ustupa informacije kako bi pomogla da se zaustavi ili raskrinka etički sumnjiva rabota.) Jedina dilema dolazila je otuda što su informacije o tome da ni UN ne računaju sa ostankom Srba na Kosovu, odnosno sa multietničnošću nezavisnog Kosova, mogle dodatno uplašiti ionako već prestrašen i demoralisan ostatak srpskog življa u Pokrajini. Redakcija je, vagajući argumente za i protiv, procenila da je preče pravo široke javnosti da zna. Prevagnulo je to što smo procenili da dokument Ujedinjenih nacija predstavlja tvrd dokaz da je Svetska organizacija u startu, od samog početka pregovora, svesna da bi opcija nezavisnog Kosova naterala u beg desetine hiljada Srba. Imamo iskustvo iz neposredne prošlosti kada je masovno bekstvo Srba iz nekih područja bivše Jugoslavije na Zapadu proglašavano rezultatom srpskog nacionalizma, odnosno histerije nacionalističkih srpskih lidera.
Prevagnula je, na kraju, ona zastrašujuća rečenica u tom dokumentu u kojoj se spekuliše da bi egzodus kosovskih Srba mogao biti manje ili više haotičan, zavisno od toga koliko im pregovori na vreme daju signal da se spreme, prodaju kuće, razmene imovinu... Slični planovi srpske vojske u Bosni o premeštanju civilnog stanovništva zavedeni su u Haškom tribunalu kao dokaz da su njihovi potpisnici počinili krivično delo etničkog čišćenja. Odnosno da su stupili u zajednički zločinački poduhvat da proteraju nesrpski živalj.
Za divno čudo, Ujedinjene nacije, zatečene na delu, sportskije su podnele obelodanjivanje svog tajnog, odnosno kontingentnog plana, nego Vlada Srbije, čiji je činovnik za izbeglice javno nipodaštavao naše informacije i nakon što su predstavnici UN već javno preuzeli odgovornost za plan. To se možda i moglo očekivati od predstavnika vlasti koju sa Zapada kritikuju da stanovništvo ne priprema dovoljno za navodno neizbežnu nezavisnost Kosova. U svakom slučaju, bio je to za "Politiku" jedan od onih žurnalističkih podviga zbog kojih smo se zamerili i svojim i tuđim vlastima.
Ni čitaocima nije uvek lako ugoditi, što se brzo dalo videti po prilično burnom reagovanju posetilaca našeg novog Internet sajta na iznošenje sve novih i novih detalja o "lovu" na Ratka Mladića. (U to se možete uveriti ako posetite veb stranicu www.politika.co.yu.) Ovaj list iza sebe ima dugu istoriju, ali i relativno svež politički bagaž koji će još dugo nositi kao poseban teret i zbog koga će sve što učini ili objavi biti podvrgavano veoma strogim kriterijumima, strožim od onih koje drugi mediji primenjuju kad ocenjuju sopstveni rad. Mi to znamo i ne bežimo od toga.
Čini se posebno ironičnim, ipak, što je generalni sekretar Radikalne stranke Aleksandar Vučić uobičajio da nas naziva "štampanim B92". Ironija je u tome što je baš B92 uobičajio da naše ekskluzive prenosi uz izjave eksperata koji se nad njima zgražaju. Tako je Dušan Janjić za B92 u junu brinuo da će, zbog "Politike", Srbi u većem broju napuštati Kosovo, dok Zorana Dragišića ove nedelje muči briga da će "Politika" onemogućiti ili otežati hapšenje Ratka Mladića.
Teško. Neke su televizije javile da je on još u februaru otpremljen u Hag.
Ljiljana Smajlović
[objavljeno: ]
