Izvor: Večernje novosti, 14.Feb.2019, 00:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci uče smajlije, dok je lektire sve manje
Učenici drugog i šestog razreda ubuduće će čitati i obrađivati manji broj književnih dela. Profesori: Redukovan broj tekstova koji razvijaju ljubav prema Srbiji UČENICIMA drugog i šestog razreda od septembra će biti smanjen spisak domaće lektire i književnih dela za obradu u školi. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) kažu da učitelji i nastavnici sada imaju dovoljno vremena da sa učenicima dobro obrade neko književno delo, a ne da preko >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << njega samo "pretrče". Za učenike šestog razreda ukupan broj smanjen je sa 41 na 31 književno delo. Pročitajte još: Agata Kristi nije za lektiru, ali "Gospodar prstenova" jeste - Program u šestom razredu ima 144 časa i moramo voditi računa da smanjimo broj tekstova, kako bi se poboljšao kvalitet obrade - kaže zamenica direktora ZUOV Dejana Milijić Subić. Ona pojašnjava da nacionalni korpus književnih dela nije menjan, ali da je bilo izmena u izbornom programu. Međutim, profesorka srpskog jezika Olivera Krupež naglašava da iako u lektiri za osnovnu školu postoji veliki broj naslova iz nacionalnog korpusa, problem je u tome što su ishodi preširoko definisani čime se ostavlja ogroman prostor da se prilikom interpretacije zanemari ono što je suštinski važno u nacionalnom smislu. Pročitajte još: Manje lektire za učenike šestog i drugog razreda - Nema dovoljno jasnih preporuka o tome koliko je značajno da se kod mladih razvija uvažavanje nacionalnih vrednosti i negovanje srpske kulturno-istorijske baštine - kaže profesorka Krupež za "Novosti". - U programima je zastupljen odgovarajući broj autora i dela iz kanona srpske književnosti, ali prisustvo jednog dela u lektiri ne znači da će se nacionalne vrednosti naći u prvom planu. Primer je pesma Đure Jakšića "Veče" koja se može sagledavati kao opisna i kao rodoljubiva.KRIZA ČITANjA - KRIZA čitanja nije vezana samo za obim i sadržaj lektire, nego i za način života. Lektira je izbačena iz školskih programa pre deset godina, nije postojala obaveza da se čitaju knjige kod kuće, samo ono što je u čitanci - podseća Olivera Krupež. - To je ispravljeno prošle godine, kada je u program za peti razred vraćena domaća lektira. Ako ste 10 godina razvijali navike nečitanja kod učenika, problem je sada vratiti naviku čitanja. Naša sagovornica upozorava da nedostaju i tekstovi koji bi razvijali saosećanje, razumevanje, drugarstvo, kao i ljubav prema Srbiji i zavičaju. - U petom razredu rodoljublje se tretira samo kroz pesmu "Domovina" Dušana Vasiljeva, kojoj je kao alternativa ponuđena Šantićeva "Moja otadžbina", dok je rodoljubivi Zmaj zastupljen pesmom "Pevam danju, pevam noću", što je tematski neusaglašeno sa sadržajima i uzrastom - pojašnjava Olivera Krupež. - U programu za šesti razred od tri rodoljubive pesme preostala je samo jedna. Nastavnici treba da biraju između pesme "Gračanica" Desanke Maksimović i "Sveti Sava" Vojislava Ilića. Profesorka Krupež upozorava da se u programima za osnovnu školu znatno proširuje broj naslova iz svetske književnosti čime se smanjuje zastupljenost književnosti na srpskom jeziku. - Kočićev "Jazavac pred sudom" izbačen je iz 6. razreda, iako je tematski usklađen sa Šantićevom pesmom "O, klasje moje", a nema ga ni u okvirnom planu za 7. razred. Takođe, smanjen je broj narodnih bajki i dela sa motivima iz porodičnog života. Deca, možda, neće imati priliku da u školi pročitaju veliki broj dela sa nacionalnom tematikom, ali će na časovima srpskog jezika izučavati - emocije. - Veliki broj časova biće posvećen razvijanju jezičke kulture i kulture pisanja, obrađivanja emotikona pravim rečima - kaže Dejana Milijić Subić iz ZUOV. - Nije dovoljno reći da je nešto LOL ili "haos", već je potrebno rečima objasniti doživljaj koji stoji iza toga. Nastavnici ni sami ne znaju kako će obrađivati ove teme, pa neki komentarišu da deca o emotikonima znaju više od njih. Svetlana Medar, nastavnica srpskog jezika u OŠ "Učitelj Tasa" u Nišu, ima malo drugačiji pogled. - Komunikacija ne može biti štetna. To što neko ne radi po pravilima na koje smo mi navikli, ne znači da nije u pravu - kaže Svetlana Medar. - Jezik je živa materija koja teži ekonomiji i takvu prirodu jezika ne treba zanemariti. Ideja je da se deca opismene i da koriste emotikone, to jest da znaju da ih koriste na pravi način. Kultura, kao i način života su se promenili poslednjih decenija, a jezik mora to da prati.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
