Izvor: Kurir, 23.Mar.2011, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BAGZIGRAD
Poštovani kolega, iako sam promenila koncepciju svoje kolumne, prestavši da pišem otvorena pisma, jer su sva pisma u stvari zatvorena, ipak pravim iznimku i obraćam Vam se zbog sinoćnog poziva koji je usledio od jednog mladog, kultivisanog čoveka, među nama rečeno, simpatizera LDP i vatrenog navijača „Peščanika“. Taj me e čovek, u žargonu svojstvenom mladima, pitao: „Na kojim je drogama Jugoslav Ćosić?“ Priznajem, bila sam zatečena naivnošću ovakvog pitanja, odnosno naivnošću >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pitača, koji ne sluti da je B92 upravo najrasprostranjenija legalna medijska droga u elektronskom okruženju...
Gde se mladi čovek zbunio? Možda se i nije zbunio oko B92, nego oko Vas lično, gledajući pomno Vaše prethodne emisije „Poligraf“ i „Intervju“. Međutim, u vezi sa „Debatom“ ostao je potpuno zblanut, držeći da starija koleginica poznaje alhemiju medijskog dopinga. Ipak, ostao je prikraćen za odgovor, jer sam lično drugačije otpratila Vašu najnoviju emisiju vezanu za produkciju „Insajdera“, a sa gostima Todorovićem i Živkovićem. Kada bih baš bila neverovatno tendenciozna i sklona pošalicama, izuzimajući Živkovića, pitala bih: „Na kojim drogama su bili Ćosić i Todorović?!“ Pošto su mi, kao i ostalima, poznate Todorovićeve „droge“, sada pojačanog dejstva zbog skorašnjeg verovatnog povratka Šešelja, fokusirala bih se na Vas, koji većma zastupate uređivačku politiku Vaše kuće i njenu iznimnu produkciju nego što vodite emisiju čiji je osnovni cilj da putem iskaza sagovornika obavesti javnost o stanju svesti i nesvesti.
Naravno da, poštovani kolega, ne spadate u „TV lica“, niti „TV noge“, što reprezentuje Olivera Jovićević sa Prvog kanala Javnog servisa, ali je prava šteta da svojom informativnom erudicijom, čak i nesvesno postajete do te mere netolerantni, što toleranciju svodi samo na konvencionalne okvire kada spočitavate ko postavlja pitanja, a ko na njih odgovara.
Svima nam je jasno da živimo U BAGZIGRADU, u okruženju zaštićenih svedoka i još zaštićenijih svedoka saradnika. Ali, Vaša voditeljska uloga nije u tome da branite i zastupate navode „Insajdera“ već da o njima polemišete. Koliko god pomno pratim i veoma poštujem napore iznedrivanja emisije „Insajder“, još uvek ne mislim da joj je mesto u kakvom virtuelnom muzeju informativnih i dokumentarnih emisija niti u antologiji za pokoljenja n-tog stepena. Ako već u emisiju zovete „kontroverzne“ i one druge, bivše i buduće, prošle i pretprošle, istinoljubive i krivokletnike, mešetare i meštere i ine - bilo bi ljubazno s Vaše strane da se odgovarajuće ponašate i da ne insistirate da komentar isključivo bude saobražen datom sadržaju iz produkcije Vaše kuće.
Dvočasovna emisija bi morala do te mere da zapleni pozornost gledalaca kako se isti ne bi mogli opasuljiti čak ni do dolaska Putina u naš glavni grad.
Već Vam je jedan, po imenu Mladenović, otišao iz emisije, te se sinoć pribojah da će to, a i po sopstvenom kazivanju, učiniti i radikal, gospodin Todorović. Za Živkovića nisam strepela, jer je Živković čovek za sva vremena, i s vinom i bez njega, i u negaciji latinske poslovice „In vino veritas“... Pravi „veritas“, što u prevodu znači istina, Živković čuva za sebe kao poslednji adut, možda i svoje povratničke karijere, jer Živković možda pola pije, a pola državi daje. Kad kažem daje, ne mislim na novac nego na nadu i ambiciju.
Od tako kvalitetnog novinara kao što ste vi ne bi se smelo očekivati da zbog „Insajdera“ postane autsajder.
