Izvor: RTS, 31.Avg.2011, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aranžman za ekonomsku sigurnost
Novim aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF-om predviđeno povećanje budžetskog deficita sa 4,1 odsto BDP na 4,5 odsto. Šef misije MMF-a Albert Jeger ne isključuje mogućnost da rast BDP-a u Srbiji bude veći od predviđanja MMF-a.
Vlada Srbije postigla je dogovor o novom aranžmanu iz predostrožnosti sa MMF-om koji će trajati 18 meseci i omogućiti Srbiji pristup sredstvima od milijardu evra.
Premijer Mirko Cvetković kaže da je izuzetno zadovoljan pregovorima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa MMF-om.
"Pregovori su se ovog puta odvijali bez tenzija i u tišini i imali smo mogućnost da bez pritiska javnosti napravimo ono što smo želeli. To rezultiralo sporazumom koji je vrlo kvalitetan i koji definiše kako tekuću godinu tako i 2012. godine", rekao je premijer.
Povećanje budžetskog deficita, sa 4,1 na 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda u 2011. godini, u skladu je sa fiskalnim pravilima preciziranim Zakonom o budžetskom sistemu, saopštio je Fiskalni savet.
"Povećanje ciljnog deficita proističe iz promenjene procene stope rasta BDP-a u 2011. godini. Međunarodni monetarni fond je umanjio procenu privrednog rasta u 2011. sa tri na dva odsto", navodi se u saopštenju Saveta povodom dogovora Vlade Srbije i misije MMF-a.
Analiza Fiskalnog saveta je pokazala da je opravdana procena o ovogodišnjem smanjenju privrednog rasta u Srbiji.
"Makroekonomski podaci u ovoj godini pokazuju da dolazi do usporavanja privredne aktivnosti, što za posledicu ima manje javne prihode od predviđenih Zakonom o budžetu za 2011. godinu", ukazao je Fiskalni savet.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Dušan Nikezić naveo je da dogovor uključuje povećanje budžetskog deficita u 2011. godini sa 4,1 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) na 4,5 odsto, dok bi u 2012. godini iznosio četiri odsto BDP-a.
"Sklapanje aranžman sa MMF-om biće signal da Vlada Srbije i Narodna banka Srbije vode odgovornu ekonomsku politiku koja će obezbediti makroekonomsku stabilnost u zemlji u narednih 18 meseci", rekao je Nikezić na konferenciji za novinare.
Budžetom za ovu godinu predviđen je deficit od 120,5 milijardi dinara, a taj manjak će, prema rečima Nikezića, biti veći za 22 milijarde dinara.
On je objasnio da će najvećim delom, u iznosu od 13,4 milijarde dinara, budžetski deficit biti veći od planiranog zbog povećanja plata budžetskih korisnika i penzija u oktobru, dok će za socijalna davanja rashodi biti veći za 3,8 milijardi dinara.
Šef misije MMF-a Albert Jeger rekao je da je Fond korigovao rast BDP-a u 2011. godini sa tri na dva odsto i sa četiri na tri procenta u 2012, ali nije isključio mogućnost da ekonomska ekspanzija bude veća od tih predviđanja ukoliko dođe do pozitivnih kretanja u srpskoj privredi.
Jeger je najavio da je uslov za davanje pozitivne ocene o aranažmanu, što treba da usledi krajem septembra u Vašingtonu na sednici Borda direktora MMF, da Srbija do tog roka dostavi Skupštini predloge zakona o rebalansu budžeta za 2011. godine i o restituciji.
Opala naplata PDV-a
Kao jedan od razloga zbog čega su smanjeni prihodi budžeta u ovoj godini, Jeger je naveo to što je opala naplata PDV-a, a istovremeno došlo do rasta deficita platnog bilansa.
Jedan od razloga zbog čega je dogovoreno povećanje deficita i to što je usvojen Zakon o fiskalnoj decentralizaciji u junu ove godine, rekao je Jeger i napomenuo da je taj zakon usvojen bez bilo kakvog plana kako će ti rashodi biti finasirani.
On je kazao da ta mera u vidu zakona nije fiskalno odgovorna i podsetio da je MMF na to upozoravao, kao i Fiskalni savet.
Jeger je naglasio da se moraju nastaviti reforme javnog sektora, kao i u zdravstvu i prosveti i ocenio da će reforma tržišta rada teško moći da se sprovede za vreme mandata ove vlade.
Guverner Dejan Šoškić izjavio je da dogovorom o novom kreditnom aranžmanu iz predostrožnosti Srbija jača fiskalnu kredibilnost na međunarodnom tržištu.
Šoškić je na konferenciji za novinare rekao da je postignuti dogovor važan, jer će "Srbija popraviti svoje pozicije na međunarodnom tržištu", a omogućiće i da "cena finansiranja javnog duga bude niža".
Ekonomisti su ukazali da će novi aranžman biti koristan, posebno ukoliko dođe do neke krizne situacije, a ograničiće i trošenja novca u predizbornoj godini.
