Izvor: Politika, 10.Okt.2012, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romnijev recept za Bliski istok
Predsednički kandidat republikanaca obećao da će u spoljnoj politici biti „čvršći i odlučniji” od Baraka Obame
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U izbornom finišu, kada je svaki dan za predsedničke kandidate veoma važan, Mit Romni je dobio nova krila, posle izveštaja uglednog instituta „Pju” po kojem je svoj prošlomesečni zaostatak u trci sa Barakom Obamom od osam procenata (43:51) preokrenuo u prednost od 49:45. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
To je, istina, jedini rezultat takve vrste – ostala istraživanja pokazuju da je Obama i dalje u blagoj prednosti – ali je dobio veliki publicitet, koji je donekle zasenio glavni događaj: Romnijev prvi veliki govor o spoljnoj politici, održan pred oko 400 pitomaca Vojnog instituta Virdžinije.
To je bio prvi put da kandidat republikanaca u središtu svoje kampanje nema temu u kojoj se smatra jačim od rivala, ekonomiju. To što je udario na oblast u kojoj je predsednik dosad uživao značajnu prednost, pokazuje da u završnici kampanje Romni nastoji da ga oslabi i u tom sektoru.
Naravno, njegova spoljnopolitička platforma zasnovana je na negaciji Obamine. Neuspeh predsednika je zato dokazivao na „majci svih kriza”, regionu Bliskog istoka. S razlogom, jer je baš tamo nesklad između Obaminih obećanja i postignuća najveći. Glavna zamerka na račun rivala jeste njegov „neuspeh da oblikuje istoriju”: Bliski istok je danas opasnije mesto, a Amerika je izgubila poluge uticaja.
Konkretno, Romni smatra da je Obama nedovoljno podržao nove demokratije – u Tunisu, Egiptu i Libiji – koje su uspostavljene na talasu „arapskog proleća”, čime je „propuštena prilika da Amerika tamo stekne nove prijatelje”.
„Znam da se predsednik nada da će Bliski istok biti bezbedniji, slobodniji i prosperitetniji, kao i da će ostati saveznik SAD. I ja delim tu nadu – ali nada nije strategija”, glasila je glavna verbalna strela odapeta ka Obami.
Izazivač je predsednika kritikovao i što je prebrzo povukao vojsku iz Iraka i time ugrozio postignuća osmogodišnjeg rata, ali se nije založio da se ona tamo vrati.
U Siriji, Romni bi naoružao pobunjenike da bi se suprotstavili „Asadovim tenkovima, helikopterima i borbenim avionima”, ali je bio dovoljno oprezan da ne zagovara direktnu intervenciju. Nije ni objasnio kako bi rešio ono što Obamino okruženje naziva „avganistanskim problemom”: čime sprečiti da to oružje dospe u ruke džihadista i kasnije bude upotrebljeno protiv Amerike.
Što se tiče Irana, Romni kaže da Obamino oslanjanje na sankcije nije uspelo da zaustavi marš Teherana ka nuklearnom oružju, ali nije najavio da bi se kao predsednik i vrhovni komandant pridružio Izraelu u njegovom eventualnom napadu na Iran.
Rekao je da bi obnovio stalno prisustvo nosača aviona u istočnom Mediteranu i u Persijskom zalivu, kako bi „reči podupro delima”, ali nije pomenuo da su dva američka nosača u poslednjoj godini dana stalno u blizini iranske obale.
Za razliku od izjave pred bogatim donatorima, snimljene tajno – da nema nade da se reši palestinski problem – ovoga puta se založio za soluciju sa dve države, ali je otvorenim ostavio pitanje kako bi postupio ako bi neki izraelski potez bio u suprotnosti sa američkom strategijom i interesima.
Glavni utisak koji je Romni ovim govorom nesumnjivo nastojao da ostavi – i u čemu je po preovlađujućim ovdašnjim ocenama uspeo – bio je da će on u međunarodnim poslovima biti čvršći i odlučniji od Obame. Namera mu je svakako bila i da pokaže da mu pristaje uloga na svetskoj pozornici – i da, posle ubistva američkog ambasadora u Libiji, što je nesumnjivi udarac Obami – stekne nove političke poene.
Vidljivo je bilo i da je nastojao da se distancira od Džordža Buša, Obaminog prethodnika u Beloj kući iz Republikanske partije koji je počeo oba američka rata u islamskom svetu (Irak i Avganistan), a koga nijednom nije pomenuo.
U svom uvodniku, „Njujork tajms” je Romniju zamerio na „naivnoj ili namerno pogrešnoj” analizi međunarodnih problema. „Amerika nije dobila ono što joj treba: detaljnu i poštenu debatu o spoljnoj politici”, smatra redakcija najuticajnijeg američkog dnevnika.
Reakciju demokrata sažela je bivša državna sekretarka Madlen Olbrajt rečima da je Romnijev govor bio „pun plitkosti i lišen suštine”.
Spoljna politika će inače biti jedna od tema u sledećoj debati predsedničkih kandidata idućeg utorka, a jedina tema u njihovom završnom duelu, 26. oktobra.
M. Mišić
objavljeno: 10.10.2012.
Pogledaj vesti o: Vašington
