Izvor: B92, 26.Jul.2010, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preskupi beogradski hoteli
U više od 50 prestoničkih hotela cene noćenja za oko 30 odsto više u odnosu na okruženje, a najskupocenija dvokrevetna soba košta oko 300 evra
Izvor: Politika
Cene u prestoničkim hotelima u proseku su 30 odsto više nego u glavnim gradovima zemalja u okruženju, ali bez obzira na ovaj podatak, trend porasta broja ovih objekata se nastavlja. Gostima je na raspolaganju više od 50 smeštajnih jedinica sa 6.500 postelja u sobama. Problem je, donekle, što je većina >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hotela zgusnuta u „krugu dvojke”, dok se u Novom Beogradu koji je najmnogoljudnija opština u Srbiji i bliži je Aerodromu „Nikola Tesla” nalazi tek nekoliko. Slična je situacija i u Zemunu, ali i drugim delovima grada.
– Najveći broj kategorizovanih objekata ima dve, tri i četiri zvezdice. U ovoj grupi najmasovniji su oni sa tri i čine gotovo polovinu ukupnog broja svih hotela. Osim „Belgrejd art hotela” koji je upravo otvoren, očekujemo da će uskoro usluge ponuditi i „Skver najn” koji će se naći u Vasinoj ulici. Ovaj objekat trebalo bi da bude jedini u prestonici koji će biti svrstan u kategoriju „pet +” zvezdica – objašnjavaju u Turističkoj organizaciji.
Za skupocenije sobe odlučuju se uglavnom strani turisti ili ljudi koji su u Beogradu na poslovnom putovanju. Za hotele koji imaju tri, dve, ali i jednu zvezdicu odlučuju se domaći gosti. Nevolja je što na polju razvrstavanja ovih prenoćišta po kvalitetu usluga postoji i izvesna konfuzija, jer je na snazi stara kategorizacija, propisana 1994. godine. U nju nije uvršćena stavka Interneta koja je u svetu odavno aktuelna.
Domaće hotelijerstvo unazađuje i to što, prema nezvaničnim tvrdnjama, mnogi nedovoljno transparentno ističu svoje cenovnike, tako da gosti čak dolaze u situaciju da dok ne stignu do recepcije ne znaju koliko će zaista platiti. Ranije se događalo i da na Internetu pored imena objekta stoji jedna cena, kada mušterija pozove telefonom saopšte joj drugu, a kada dođe do sobe čuje treću. Nedostaje i visokokvalifikovani kadar u ugostiteljskoj delatnosti, a viši standardi mogli bi da se primene uz pomoć stranih eksperata.
Za proteklih deceniju i po od kada je na snazi aktuelna kategorizacija, privatne firme su postale većinski vlasnici boljih hotela. Neka zdanja su već potpuno preuređena, a neka „očekuju” da u novom ruhu otvore vrata. Tako je za novi „Metropol palas” bilo već najavljivano otvaranje, ali se to ni do danas nije dogodilo.
Bez obzira što se dobar deo ugostitelja slaže da je prestonici potreban veći broj soba sa visokim kvalitetom usluga, postoji i opasnost da zbog njihovih cena oni postanu neuspela investicija bez klijentele. Upravo ta šarolikost i razlika u novčanim nadoknadama jedna je od glavnih karakteristika naših hotelijerskih kapaciteta –najjeftinije noćenje u prestonici u nekoj jednokrevetnoj sobi sa jednom zvezdicom iznosi oko 20 evra, dok se neka luksuzna prostorija ovog tipa naplaćuje i do 280 evra za noć. Najpovoljnije jednodnevno dvokrevetno prenoćište staje oko 40, a najskuplje i celih 300 evra, što je u Srbiji, tek malo manje od prosečne mesečne zarade.
N. Belić
