Izvor: Kurir, 15.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JUNACI ŽUTE TRAKE
Kako naš dopisnik iz Nemanjine javlja, jedna osmina ove beogradske žile kucavice i danas je zakrčena, jer je dvadeset sedam radnica Fabrike tekstila "Josip Broz Tito" iz Sremske Kamenice na kolovozu postavilo barikade u vidu četiri šivaće mašine i zahteva od ministra Tomice Milosavljevića da ih hitno primi i objasni kako čovek može devet godina da ne radi ništa i ostane zaposlen.
Prisustvo policije je primetno. Sedam pripadnika brigade za razbijanje demonstracija drema >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u hladovini svog autobusa, a neki Vukoje (videti prošlosubotnji tekst) reguliše saobraćaj demonstranata, pošto se u parkiću kod Železničkog muzeja na dve klupe već rasporedilo sedamnaest radnika Preduzeća za preradu kože "Slobodan Penezić Krcun" iz Gornjeg Milanovca, kod Čačka. Ovi ljudi, koji nisu primili platu već devetnaest godina, odlučili su da je bilo dosta i rešili da na četrdeset pet minuta dignu svoj glas protiv Mlađana Krivog Za Sve Dinkića.
Malo dalje od njih, kod kioska s rizlama, okupila se masa od četrnaest nezadovoljnih studenata, koji žele pre svega besplatno studiranje i upisivanje naredne godine bez položenih ispita. Ovi mladi fanatici spremni su da, naoružani pištaljkama i palestinskim šalovima, sednu na asfalt trake koja ide od Slavije ka Železničkoj stanici, jedu pasulj iz konzerve i bar dvadeset minuta se smeju naivnim beogradskim vozačima koji su mislili da će do svog rođaka sa sela, koji ih uplašen čeka u velikom gradu, moći da stignu kraćim putem.
Posle studenata na red dolaze mali akcionari Preduzeća za transport lešnika "Sava Kovačević" iz Trebinja, da se Ivici Dačiću požale na ponašanje njihovog novog većinskog vlasnika iz Srbije, tačnije iz blokova tebra, koji pogone ovog giganta i njegove velelepne hale koristi za proizvodnju tableta sumnjive namene i zanimljivih psihosomatskih efekata.
Međutim, u nemirnom Beogradu mira neće biti ni u popodnevnim časovima, jer je za tad protest zakazala grupa od dvanaest beogradskih dilera, koji će posle kasnog doručka u "Hajatu" doći sa četiri "audija A6" ispred zgrade Vlade, pozdraviti se sa obezbeđenjem, a onda blokirati traku ka Železničkoj stanici i zahtevati hitan sastanak s Ivicom Dačićem, ne bi li im objasnio zašto je jedan četrnaestogodišnji diler "pao" u školskom dvorištu, a samo je radio svoj posao. Gde je školski policajac da ga zaštiti!
Poslepodnevni špic ostao je za najupornije. Najpre grupa Roma iz kartonskog naselja "Šaban 3", koja se ulogorila u parku ispred Predsedništva, izvešće protestnu šetnju trotoarom do zgrade Vlade i zatim zahtevati hitan sastanak sa Rasimom Ljajićem, jer su čuli da se sa svima nalazi, pa da vide da li će i s njima.
Za to vreme kod kante za smeće pored razrušenog Generalštaba okuplja se grupa ratnih invalida, namerena da, ako treba, i do šest posle podne čeka Dragana Šutanovca da im objasni što ih je koj k. Ministarstvo odbrane slalo u rat 1991, a nije im dalo čak ni da odatle donesu televizor ili frižider.
I za kraj, penzioneri. Besna grupa od njih dvadeset osam sakupiće se već oko dva po podne kod šahovskih tabli na Kalemegdanu, odakle će se "četrdesetkecom" (u kojem sva prisutna iskvarena omladina ima da im ustupi mesto) zaleteti do Vlade Srbije i tamo čekati sve do Drugog dnevnika na RTS da ih primi Krkobabić, s kojim već duže vreme žele da porazgovaraju o njegovom prezimenu.
Za razliku od Grka, naši ugnjeteni građani primenjuju taktiku rušenja sistema putem upornog pojavljivanja malih grupa na malom prostoru u ograničenom vremenskom intervalu. U krajnjoj liniji, ni od Petog oktobra ne bi bilo ništa da se Čeda nije u poslednjem trenutku pojavio sa "čuvarima vatre". Pred građanima i Vladom Srbije je, dakle, još jedna neizvesna i vrela socijalna jesen (sad će prvenstvo u fudbalu, pa godišnji odmori... da, jesen).
