Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Dec.2015, 20:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamke percepcije
Najnoviji rezultati Ipsosovog istraživanja sprovedenog u 33 zemlje pod nazivom Zamke percepcije pokazuju koliko ljudi imaju pogrešnu predstavu o nekim ključnim pitanjima i karakteristikama stanovništva u njihovim zemljama. O “Indexu neobaveštenosti”, piše Marko Uljarević
Rezultati istraživanja koje je sproveo Ipsos pokazuju da stanovništvo u svakoj od 33 zemlje pogrešno procenjuje mnoge teme koje su bile predmet ovog istraživanja. Interesantno je da se često netačno >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << odgovaralo na pitanja o kojima se široko raspravlja u medijima, kao i o onima koja predstavljaju izazove naše realnosti, od broja imigranata koji žive u svakoj od zemalja, pa do trenda starenja stanovništva. Znamo iz ranijih studija da je ovo delimično zbog toga što smo skloni precenjivanju onoga što nas najviše brine, ili onoga čemu smo najviše izloženi u medijima.
Ali, isto tako mi potcenjujemo neke ključne izazove s kojima se savremeno društvo susreće, kao što je, na primer, problem gojaznosti. Sa druge strane, možda zabrinutost povodom ovog problema nije izražena onoliko koliko bi trebalo da bude, s obzirom na procenat stanovništva koji ima prekomernu telesnu težinu.
Takođe, činjenica je da se fokusiramo na neka pitanja više nego što možda zaslužuju: na primer, skloni smo da ocenjujemo naše građane kao starije nego što zapravo jesu, ili smatramo da je udeo imigranata u ukupnoj populaciji veći nego što je zaista slučaj.
PERCEPCIJA NIJE REALNOST, ŠTA POGREŠNO RAZUMEMO: Postoje brojni razlozi za greške u percepciji – od borbe običnog čoveka sa razumevanjem statistike i procenata, medijskog izveštavanja o specifičnim temama, naših mentalnih prečica i sklonosti ka intuitivnom i brzom odgovaranju, pa do široko rasprostranjenih predrasuda i stereotipa.
Socijalni psiholozi takođe naglašavaju uticaj emocija na greške u procenjivanju realnih činjenica, pa se neretko percepcija uzroka i posledica u vezi s nekom temom međusobno prepliću. Naime, naša zabrinutost u vezi s nekim problemom može voditi ka stvaranju pogrešnih procena, ali isto tako pogrešne procene nekih realnih činjenica mogu dovesti do dodatne zabrinutosti.
Setimo se, na primer, da u Srbiji velika većina misli da je Beograd grad sa oko dva miliona stanovnika, a u stvarnosti svi podaci govore o nekoliko stotina hiljada stanovnika manje, uzimajući u obzir i prigradske opštine kao što su Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac... Slično je sa stavom o tome ko su najveći donatori Srbiji: po pravilu se misli da su to Rusi, koji su na kraju liste davalaca novčane pomoći Srbiji.
Upravo zbog tih percepcijskih zamki, Ipsos je uveo “Index neobaveštenosti”. On, između ostalog, pokazuje da zemlje u kojima su uočene najveće diskrepance u percepciji i činjenicama imaju nižu penetraciju Interneta.
I u Srbiji mnoge stvari procenjujemo na pogrešan način…
GOJAZNOST: Iako je prekomerna težina jedan od najaktuelnijih zdravstvenih problema s kojima se susreće sve veći procenat stanovništva širom sveta, rezultati našeg istraživanja sugerišu da zapravo nismo zabrinuti u vezi sa ovim problemom onoliko koliko je potrebno da budemo. Tako, Srbi misle da se 42 odsto stanovništva starijih od 20 godina bori sa ovim problemom, dok je prema zvaničnim podacima ovaj procenat značajno veći – 53 odsto.
Gojaznost se potcenjuje u skoro svakoj zemlji. Prosečna pretpostavka za procenat ljudi je 39 odsto, što je znatno niže od stvarne brojke od 54 odsto. Saudijska Arabija, Turska i Izrael su zemlje u kojima je diskrepanca najuočljivija i u njima se potcenjeno ocenjuje rasprostranjenost gojaznih osoba sa 43 (u Saudijskoj Arabiji), odnosno 33 procentna poena (u Turskoj i Izraelu).
Jedine zemlje koje pokazuju izuzetak su Indija, Japan, Kina i Južna Koreja, kao zemlje u kojima se stanovništvo procenjuje kao gojaznije nego što zapravo jeste.
RELIGIJA: Širom sveta ljudi su skloni da precenjuju broj nereligioznih građana u svojoj zemlji i Srbija nije izuzetak. Naprotiv – prosečna pretpostavka naših građana je da u Srbiji ima 31 odsto stanovništva koji se izjašnjavaju kao ateisti, agnostici ili ljudi koji se ne identifikuju ni sa jednom religijom, dok zvanični podaci pokazuju da je u ukupnoj populaciji svega tri odsto stanovništva koje je nereligiozno. Tako se Srbija svrstava u red zemalja koje u velikoj meri precenjuju učešće nereligioznog stanovništva u ukupnoj populaciji.
Sa druge strane, azijske zemlje, poputa Kine, Japana i Južne Koreje, prilično tačno procenjuju učešće nereligioznih osoba u svojim zemljama. Prosečna pretpostavka za sve 33 zemlje je da udeo nereligioznog stanovništva iznosi 37 odsto, dok je stvarna prosečna vrednost 18 odsto. Оvo je posebno uočljivo u Indiji (u proseku se procenjuje da ima 33 odsto nereligioznog stanovništva, a stvarna brojka ne prelazi jedan postotak), u mnogim zemljama Latinske Amerike, kao što su Meksiko, Brazil i Peru (gde se precenjuje za 30, 27 i 25 poena respektivno), kao i u Rusiji (procenjivanje od 29 poena), Norveškoj, Irskoj i Srbiji (gde se učešće nereligioznih osoba precenjuje za 28 procentnih poena).
IMIGRANTI: Ljudi obično precenjuju procenat imigranata u svojoj zemlji. To je naročito slučaj u Latinskoj Americi. Mi verujemo da je svaki peti stanovnik Srbije (22 odsto) imigrant – da nije rođen u našoj zemlji. Realnost je značajno drugačija; tek osam odsto ukupnog stanovništva čine ljudi koji nisu rođeni u Srbiji. Ovaj podatak treba posmatrati kroz prizmu ratova koji su tokom 90-ih godina prouzrokovali više izbegličkih talasa.
Sveukupno, zemlje precenjuju broj imigranata, pa tako prosečna procena građana je da 23 odsto stanovništva čine imigranti, dok je stvarni udeo značajno manji, te iznosi svega 10 odsto. Zemlje koje u najvećoj meri precenjuju ovaj procenat su upravo one zemlje sa niskim migracionim stopama; to su, pre svega, zemlje Latinske Amerike (Argentina, Brazil, Meksiko, Peru), ali i Južnoafrička Republika i Indija – koje u proseku za 20 odsto precenjuju udeo imigrantskog stanovništva u svojim zemljama. Ali, među zemlje koje precenjuju učešće imigranata spadaju i Kanada i Amerika, kao zemlje sa realno visokim migracionim stopama. Saudijska Arabija i Izrael su jedine zemlje koje potcenjuju učešće imigranata u svojim populacijama.
PROSEČNA STAROST STANOVNIŠTVA: Prema mišljenju građana Srbije, prosečni stanovnik je znatno stariji nego što zapravo jeste – procena prosečne starosti iznosi 56 godina, odnosno 14 godina više nego što je prosečna starost stanovnika Srbije (42 godine). U medijima često prisutna tema – starenje stanovništva – očigledno značajno utiče na percepciju građana Srbije. Iako su ovom studijom obuhvaćene zemlje sa različitim demografskim karakteristikama, skoro sve zemlje precenjuju prosečnu starost svojih građana.
Prema proceni svih učesnika istraživanja, 50 godina je prosečna starost stanovništva, dok prema realnim pokazateljima ona iznosi tek 37 godina. Najneprecizniji u svojim procenama su stanovnici Brazila, Turske, Mađarske i Indije, koje navode da su u proseku njihovi građani čak 20 godina stariji nego što zapravo jesu.
POPULACIJA MLAĐA OD 15 GODINA: U skoro svim zemljama koje su obuhvaćene istraživanjem ljudi precenjuju procenat građana uzrasta 14 ili manje godina u svojoj zemlji. Značajne demografske promene koje se dešavaju u Srbiji deo su opšteg trenda u Evropi, a najbolje ih ilustruje poređenje demografske strukture stanovništva starosnim kohortama u periodu od 1981. i 2011. godine. Za ovih 30 godina udeo mlađih od 15 godina u ukupnoj populaciji Srbije dramatično je smanjen. Dok je 1981. svaki četvrti stanovnik Srbije imao 14 ili manje godina, 30 godina kasnije oni čine tek 15 odsto ukupnog stanovništva.
Građani Srbije smatraju da je skoro četvrtina stanovništva (24 odsto) mlađa od 15 godina, a u skladu sa prethodno navedenim podacima prema kojima je stvarni procenat znatno manji (15 odsto), zaključuje se da građani Srbije u značajnoj meri precenjuju učešće mladih građana u ukupnoj populaciji.
Uzimajući u obzir sve zemlje, prema prosečnoj proceni, 29 odsto stanovništva čine građani uzrasta 14 godina ili mlađi, dok zapravo u proseku jedna petina ukupnog stanovništva (20 odsto) spada u ovu kategoriju. Stanovnici Izraela su jedini koji potcenjuju učešće mladog stanovništva u svojoj populaciji, ali istovremeno tačno navode da su vrlo mlada zemlja.
ŽENE U PARLAMENTU: Velika je raznovrsnost odgovora na pitanje o procentu žena u parlamentu. Dok je stanovništvo izvesnog broja zemalja dalo veoma tačne odgovore, drugi ili značajno precenjuju ili značajno potcenjuju taj procenat. Srbija spada u red zemalja koje snažno potcenjuju učešće žena u parlamentu. Tako, prema njihovoj proceni, 20 odsto poslanika u parlamentu čine žene, ali je u realnosti ovaj procenat znatno veći – 34 odsto poslanika su žene.
Osim Srbije, Belgija, Španija i Meksiko su zemlje u kojima se potcenjuje procenat poslanica u parlamentu, iako se upravo u ovim zemljama primećuje tendencija ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti unutar parlamenta. Skoro nijedna zemlja nije postigla potpuno ekvivalentnu rodnu ravnopravnost u parlamentu, iako je Švedska najbliža u postizanju ovog cilja (44 odsto žena unutar parlamenta), dok je značajno lošija situacija u Brazilu, Mađarskoj i Japanu, gde je učešće žena u parlamentu 10 odsto. Čak 13 zemalja približno dobro procenjuje učešće žena u svom parlamentu, gde se greške u proceni kreću oko tri odsto, a jedino Rusija, Kolumbija i Brazil smatraju da je bolja zastupljenost žena u parlamentu nego što zapravo jeste.
ZAPOŠLJAVANJE ŽENA: Građani Srbije tačno navode da je više od polovine žena u zemlji zaposleno i u vrlo maloj meri potcenjuju zvanične podatke. U proseku, smatramo da je 53 odsto radno sposobnih žena zaposleno, a u stvarnosti ovaj procenat iznosi 55 odsto.
I većina ostalih zemalja koje su učestvovale u ovom istraživanju pokazuju visok stepen tačne procene – čak 10 zemalja greši u proceni za svega tri odsto. Ipak, postoje i izuzeci, pa tako Izrael čak za 29 odsto potcenjuje udeo zaposlenih žena u populaciji, dok sa druge strane Indija, Južna Afrika, Meksiko i Čile u značajnoj meri precenjuju procenat žena koje su u radnom odnosu.
ŽIVOT U RURALNIM PODRUČJIMA: Ljudi generalno precenjuju procenat stanovnika svoje zemlje koji žive u seoskim područjima. Ovi podaci sugerišu da javnost potcenjuje gustinu naseljenosti gradskih naselja i proređenost seoskih područja. U proseku za sve zemlje navodi se da je 38 odsto stanovništva naseljeno u seoskim područjima, dok prema realnim podacima, skoro četvrtina stanovništva (23 odsto) živi u ovim područjima. Japan se izdvaja kao zemlja koja u najvećoj meri precenjuje procenat stanovnika koji žive u ruralnim područjima – navođeno je da više od polovine stanovnika Japana (56 odsto) živi u ruralnim područjima, a zapravo svega sedam odsto naseljava ove delove zemlje.
Sa druge strane, Srbija spada u red zemalja koje smatraju da je procenat stanovnika naseljenih u ruralnim područjima manji nego što u realnosti jeste – građani Srbije za 10 odsto potcenjuju učešće stanovnika iz ruralnih područja u ukupnoj populaciji. Ipak, treba uzeti u obzir da se naselja u našoj zemlji dele na urbana i sva ostala, u koja između ostalih spadaju i prigradska naselja, što može dovesti do zaključka da je upravo zbog ovakve tipologije naselja realna diskrepanca između percepcije naših građana i realnosti za ovo pitanje manja.
PRISTUP INTERNETU: Kako smo svedoci eksplozije Interneta koja se dešava poslednjih nekoliko godina, moguće je da smo upravo zbog toga skloni da precenjujemo koliko građana u našoj zemlji ima pristup Internetu. Tako, prema realnim podacima, u proseku više od polovine građana Srbije (56 odsto) pristupa Internetu putem svog računara ili mobilnog telefona, a učesnici ovog istraživanja smatraju da je procenat građana sa internet pristupom znatno veći – 72 odsto.
Generalno gledano, postoji značajna razlika u proceni ovog pitanja između razvijenih zemalja i zemalja koje su u razvoju. Dok najbogatije zemlje u maloj meri potcenjuju (i dalje relativno visok) nivo pristupa Internetu, zemlje koje su u procesu razvoja precenjuju procenat svojih građana koji su korisnici Interneta.
INDEX NEOBAVEŠTENOSTI: Građani Srbije su daleko od najlošijih u identifikaciji realnosti o svojoj zemlji – u stvari, nalazimo se u sredini Indeksa i zauzimamo 14. mesto po neobaveštenosti. Uzimajući u obzir sva pitanja iz upitnika, kao i raspoloživost podataka za poređenje, izračunali smo meru neobaveštenosti građana obuhvatajući rezultate iz 31 zemlje.
Indija i Meksiko, kao države u kojima su građani najviše grešili u percepciji o ovim pitanjima, nalaze se na vrhu Ipsosovog Indexa neobaveštenosti, dok se na samom kraju pozicioniraju Irci i Južnokorejci kao najprecizniji. Postoje neki regionalni obrasci u ovom Indexu – na primer, građani zemalja Latinske Amerike imali su tendenciju da daju netačne odgovore, dok su građani evropskih zemalja i Amerikanci bili precizniji – ali to krije individualne razlike i nije cela priča. Građani Novog Zelanda su najmanje precizni od razvijenih zemalja (u prvih pet najlošijih), dok se Kina svrstala u pet najpreciznijih. Od zemalja iz našeg regiona u ovom istraživanju su pored Srbije učestvovali i građani Crne Gore. Interesantno je da su oni značajno češće davali približno tačnije odgovore, pa su na “Indexu neobaveštenosti” zauzeli 21. mesto, što je za sedam mesta bolje od Srbije.
Percepcija nije realnost, ali često zna da bude važnija od realnosti.
Lee Atwater: Percepcija je realnost
Lee Atwater,politički strateg koji je skovao frazu “percepcija je realnost” daleke 1980. godine, vodio je kampanju Džordža Buša starijeg i uprkos minusu od 17 odsto uspeo da ga uvede u Belu kuću 1988. Čini se da se od tada sve izborne kampanje odvijaju u skladu sa ovim načelom. “Zaboravite činjenice: ako možete da ubedite ljude da poveruju u nešto, ako želite, to postaje de facto činjenica.”
Činjenice o istraživanju
U periodu od 1. do 16. oktobra 2015. obavljeno je 25.556 intervjua sa građanima iz 33 zemlje širom sveta. Sledeće zemlje su koristile Ipsos Online Panel sistem: Argentina, Australija, Belgija, Brazil, Kanada, Čile, Kina, Kolumbija, Francuska, Nemačka, Mađarska, Indija, Izrael, Italija, Japan, Meksiko, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Peru, Poljska, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Južna Koreja, Španija, Švedska, Velika Britanija, Turska i SAD. U Irskoj je korišćena CATI metodologija. U Srbiji i Crnoj Gori je korišćena metodologija licem-u-lice (CAPI). Oko 1000+ ispitanika je anketirano u Australiji, Brazilu, Kanadi, Kini, Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj, Italiji, Japanu, Srbiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Crnoj Gori, Holandiji, Švedskoj, Norveškoj i SAD. Oko 500+ ispitanika je anketirano u ostalim zemljama. Podaci su ponderisani tako da odgovaraju profilu populacije. U situacijama kada zbir rezultata nije 100, to je verovatno posledica kompjuterskog zaokruživanja, mogućnosti više odgovora ili isključivosti odgovora “Ne zna” i “Nema odgovora”.
