Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliko slavlje u Vašingtonu
Politički festival u čast Obamine druge inauguracije, po mnogo čemu drugačije od prve
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Barak Obama je juče u minut do podne položio svoju drugu predsedničku zakletvu i time formalno započeo drugi četvorogodišnji mandat. Taj čin će, međutim, danas imati svoju svečanu javnu reprizu, ispred imperijalnog zdanja Kongresa na Kapitol >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hilu, posle čega će uslediti parada na dva kilometra dugom putu do Bele kuće, da bi se dan završio svečanim predsedničkim balom.
Politički festival u čast Obamine druge inauguracije počeo je još u subotu, danom „nacionalnog služenja”, odnosno dobrovoljnog rada, posvećenom borcu za građanska prava Martinu Luteru Kingu, kome je posvećen i današnji nacionalni praznik. Obama je sa prvom damom i decom uređivao jednu vašingtonsku školu, a da zavrnu rukave potrudili su se i potpredsednik Džo Bajden i drugi politički lideri.
Obama polaže dve zakletve zato što ustavni datum za otpočinjanje drugog mandata ovoga puta pada u neradnu nedelju, a tradicija je da se javna zakletva svečano polaže samo radnim danom. Svečane inauguracije su, inače, tradicija stara kao i institucija predsednika: prva je održana u čast prvog, Džordža Vašingtona, još daleke 1789.
U Vašingtonu se za ovu priliku očekuje oko milion ljudi, duplo manje nego pre četiri godine. Ali prva zakletva prvog crnog predsednika SAD bila je istorijski događaj koji se više neće ponoviti. Za istoriju je i to što je Obama reizabran, ali to je podstaklo vidljivo manje emocija nego kada su pre četiri godine Amerikanci i svet bili fascinirani podvigom mladog i dotle malo poznatog senatora iz Ilinoisa.
Ovog puta nema onog entuzijazma koji su simbolizovale dve reči iz Obamine prve kampanje: „nada i promena”. Obama je u Belu kuću ušao sa ambicijom da promeni sistem, ali je utisak da je sistem promenio njega. Ima za to i objašnjenja i opravdanja: predsednik je postao u najgore vreme, na vrhuncu ekonomske i finansijske krize, pa je politički idealizam morao da bude zamenjen političkim pragmatizmom.
Na početku prvog mandata Obama je izgledao kao Mesija; na početku drugog je samo političar koji je u predsedničkoj trci uspeo da diskredituje rivala, republikanca Mita Romnija, koji je u međuvremenu nestao sa ovdašnje političke scene: gubitnicima se ovde ne prašta.
Svi konstatuju da se Obama za minule četiri godine promenio, ali dodaju da su se promenili i Amerika i svet. Svi takođe uočavaju da je na početku drugog mandata predsednik manje ambiciozan, ali više odlučan: posle mnogih kompromisa sa konzervativnom opozicijom, ovoga puta najavljuje da će biti mnogo uporniji i nepopustljiviji u realizovanju svojih programskih prioriteta.
To je već pokazao političkom pobedom nad republikancima oko takozvane „fiskalne litice”: problem je rešen pod njegovim uslovima. Opozicija je pre neki dan odustala i od pretnje da će blokirati vladu time što neće glasati za novi zakonski limit za njeno zaduživanje: sada su odlučili da joj omoguće da pozajmljuje još tri meseca, a da se u tom periodu postigne sporazum o smanjivanju budžetskih troškova.
Obama je rešio i da pooštri kontrolu prometa vatrenog oružja, a ponovo govori i o novim propisima za sprečavanje globalnog zagrevanja, čistoj energiji i ostalim delovima svog prvobitnog programa, koji su u prve četiri godine bili skrajnuti.
Da sve te poslove bar započne, nema mnogo vremena. Iskustvo pokazuje da „medeni mesec” svakog reizabranog predsednika traje samo godinu dana, posle toga pažnja se okreće novoj predsedničkoj trci i mogućim kandidatima za predsedničku nominaciju.
Istorija pokazuje da drugi mandat može da bude i traumatičan. Frenklin Delano Ruzvelt se tako, posle izvlačenja zemlje iz „Velike krize”, u drugom mandatu suočio sa novim ekonomskim problemima, Ričard Nikson je bio prinuđen da svoj drugi mandat „skrati” zbog Afere „Votergejt”, Ronald Regan je uhvaćen u skandalu sa prodajom oružja Iranu, Bil Klinton je preživo „impičment” (opoziv) zbog afere sa Monikom Levinski, a Džordž Buš se zaglavio u Iraku i predsedavao u početku finansijskog kolapsa koji je krenuo sa Volstrita.
Današnja svetkovina je praznik za sve osim za Sikret servis, službu za predsednikovo obezbeđenje, koja je, prema rečima jednog njenog funkcionera, „spremna za sve očekivano i neočekivano”. Svih oko milion posmatrača inauguracije koji budu bili u zaštićenoj zoni biće pregledani, a svi su upozoreni da ne nose sa sobom nikakve torbe i ruksake, pa čak ni kišobrane.
Tim povodom se podseća da se Obami upućuje više pretnji nego svim prethodnicima: u proseku oko 30 dnevno.
Razlika između prve i druge inauguracije, koja nije bez političke simbolike, jeste i način finansiranja same svečanosti, čiji je budžet isti kao i pre četiri godine: oko 50 miliona dolara. Dok za svoju prvu zakletvu Obama nije želeo da prima priloge sindikata i korporacija, već samo pojedinaca, ovoga puta takve zabrane nema. Inauguracioni komitet je objavio spisak donatora među kojima je osam sindikata i nekoliko velikih kompanija, kao što su „Microsoft”, „Koka-Kola”, „Fedeks” i „Benk of Amerika”. Naglašava se, međutim, da lobisti i politički komiteti nisu mogli da budu darodavci.
Među popularnim zvezdama masovne kulture, glavnu ulogu će ovoga puta imati pop-diva Bijonse, koja će na svečanosti polaganja zakletve na Kapitol hilu otpevati nacionalnu himnu.
Milan Mišić
objavljeno: 21.01.2013.
